Брвнаре цркве – драгоцени сведоци српства у Метохији

Дрвене богомоље скромних димензија, дело безимених самоуких градитеља и уметника, сада су драгоцено сведочанство како су преци православних Срба налазили свој духовни простор. Таква светиња сачувана је и у метохијском Гораждевцу.

Село и црква посвећена Светом пророку Јеремији помињу се и у Жичком типику далеке 1223. године. Поред Пећке Бистрице, седам километара југоисточно од Пећи, једно је од ретких села чији житељи опстају надомак средњовековних светиња Пећке патријаршије и Високих Дечана.

"Живим са супругом и ћерком у Гораждевцу. Братство манастира нам стварно излази у сусрет. Запошљава доста омладине, као и нас који смо ожењени. На тај начин нам помаже да останемо и опстанемо овде", каже мештанин Гораждевца Александар Дашић.

Дечанско братство, које се убраја у најобразованије у Српској православној цркви, свесрдно помаже Србима који желе да се врате али и другим манастирима и монашким заједницама.

"Најближе те српске енклаве су Осојане, поред Истока, Велика Хоча и Ораховац, на путу према Призрену, где живи по неколико стотина Срба. Има још тих повратничких села у којима живе Срби и још четири поред Пећи", рекао је јеромонах Петар, гостопримац манастира Високи Дечани.

Споменици средњовековне Србије, надомак Пећи, симбол су вишестолетног битисања Срба удно Проклетија у Метохији. Метохија је понела име по метоху – до метоха на којима су у суровим временима опстајала православана светилишта и верујући народ.