Добра организација лек за здравство

Докторка Даница Грујичић, нова директорка Института за онкологију, рекла је за Београдску хронику да одлазак у ту установу посматра као могућност да помогне колегама, пре свега, у организацији.

"Тамо раде људи који су велики професионалци, који савршено знају протоколе, савршено знају како треба да третирају и да лече пацијенте. Међутим, организација није добра, јер ако дође око 300 пацијената ујутру, јасно је да се направи гужва. Довољно је да један кине и сви су болесни. Тако да ја више ту видим своју помоћ, у организацији", објашњава Грујичићева.

Истиче да жели да помогне да пацијенти не чекају, поготово малигни пацијенти, како би се на време оперисали и зрачили.

"Оно што мислим да је мој задатак јесте да се још више дигне радијациона онкологија, јер производња нових машина које су изузетно софистициране, које захтевају велико знање, не само лекара, него и физичара и инжењера, показују колико је она значајна", наводи Грујичићева.

Истиче да је лоше што је запостављена радијационе онкологија у последњих 30 година на медицинској катедри и клиници, јер она представља нешто што ће пацијента заштити непријатних болова и интервенција.

"Наши студенти тек сад добијају шансу да схвате шта је радициона онкологија, да је то заправо будућност", напомиње Грујичићева.

Што се тиче лечења пацијената оболелих од малигних болести, дирекотрка Института за онкологију каже да је поента да скупи лекови буду доступни оним пацијентима код којих имају ефекат.

"Што подразумева да имате једну фантастичну палету одређених гена, односно могућност да одредите ДНК-а самог тумора и да тачно знате које антитело делује код ког болесника. Не делује, нажалост, један савремени лек код свих пацијената. Он у свом ланцу ДНК мора има одређени ген и онда то антитело на одговарајући ген може да делује", објашњава Грујичићева.

Подсећа да су здравство у Србији добило гама нож, икс нож и најавила је добијање магнетног ножа.

"У току зрачења на магнентној резонанци пратите шта се дешава са тим тумором који зрачите, да ли се пацијент померио или није. Добијате прецизно зрачење", објашњава директорка и додаје да ће Клинички центар Србије добити нови Пет скенер што је, како каже, изузетно значајно.

Враћање породичног лекара

Даница Грујичић наводи да је основни проблем примарна здравствена заштита и потпуно неискоришћеност лекара у домовима здравља.

"Лекари опште праксе знају много, али, на жалост, то своје знање не могу да примене зато што имају норму од 30 пацијената које морају да прегледају у току дана да им се не би скинула плата, која је и онако мала", каже дирекотрка.

Сматра да се примарна здравствена заштита мора вратити на ниво породичног лекара.

"Онај лекар који прегледа пацијента треба да зна његову породичну анамнезу. Да је то доктор који му је заказивао превентивне прегледе, да је то доктор који се бави здравственим образовањем и да је то доктор који је ушао у његову кућу и зна читаву ситуацију, укључујући и социјалну. Према томе ако хоћемо да имамо најбоље здравство на свету, апсолутно прво треба ићи на то", истиче Грујичићева.

Ипак, наводи, да се не може ићи на такву реформу, а да се пре тога не обезбеди лечење најтежих болесника.

"Кад бисмо ми имали добру примарну заштиту не би нам пацијенти почињали лечење са тумором на плућима и пет метастаза на мозгу. Наши пацијенти долазе тако", напомиње Грујичићева.

Такође, каже да и магнентне резонанце нису довољно искоришћене, јер неки лекари ураде пет прегледа у току дана, док други изврше између 40 и 50. 

Подсећа да су Земунска болница, болнице Драгиша Мишовић и Бежанијска коса добиле нове магнетне резонанце које могу да приме већи број пацијента на преглед магнетне резонанце и да то треба искористити.