Деценије борбе, деценије параде и деценије роштиљања

Више од 250.000 војника, радника, омладинаца продефиловало је 1945. године београдским улицама славећи Празник рада. Иста слика виђена је и у наредним деценијама, да би затим утихнула. Седамдесет четири године касније, од славља је остао само Првомајски уранак – а и њега је угрозила киша.

За радничка права борило се 55 година, још од 1890. године. Само током Првог светског рата није било демонстрација, али јесте током двадесетих, тридесетих година, па и током Другог светског рата.

Одлазило се и на излете у природу на којима је говорено о положају радничке класе и борби за политичка и социјална права. Певане су песме политичко-борбене садржине и извођене су "политичке једночинке", везиване црвене машне или стављан цвет у косу.

У Службеном листу Демократске Федеративне Југославије 24. априла 1945. године објављена је Уредба о проглашењу Првог маја државним празником, коју је потписао Јосип Броз Тито:

"Први мај проглашава се државним празником. У државним надлештвима, државним и приватним установама и предузећима тога дана неће се радити. Првог маја све радње морају бити затворене."

Током Титове владавине, дакле све до осамдесетих година, организоване су параде. Поред тога, "другови и другарице" су се у ноћи између 30. априла и 1. маја окупљали око логорске ватре и дочекивали јутро. Круна ових уранака били су народни зборови.

Како се мењала економска и политичка ситуација у земљи, мењали су се и обичаји. Радници осамдесетих и деведесетих година нису имали много разлога за славље и параде. Остали су само слободни дани и првомајски уранци у локалним парковима и излетиштима, али без зборова. Неки су успевали тих дана да оду у Сегедин или Трст, у набавку основних животних намирница.

Тај обичај затим су замениле шопинг-туре које данас нуде туристичке агенције. Популарни су и уранци, али као вид дружења. На њих углавном одлазе млади, док запослени користе нерадне дане да се одморе. Извојевано осмочасовно радно време, поготово у приватном сектору, често се не поштује, као и многа друга права радника која гарантује закон.

На то је уочи овогодишњег Празника рада упозорио и заштитник грађана Зоран Пашалић: "Устав и закони Србије гарантују права из области радних односа у складу са највишим стандардима, што није случај са остваривањем права радника у Србији у свакодневном животу."

Радници наводе и да најчешће не могу да наплате своја потраживања из радног односа, нарочито када се ради о предузећима која су у реструктурирању и стечају и којима су блокирани рачуни.

Према званичним подацима, у току 2018. године погинула су 53 радника, од почетка ове године девет радника. Радници страдају на градилиштима због неодговарајућих услова за рад за које су пре свега одговорни послодавци, али и због неажурног и неефикасног рада Инспекције рада, поручио је Пашалић.

Сматра да је на тржишту рада потребно наставити рад на изједначавању положаја мушкараца и жена, како би се, између осталог, омогућило право на рад и женама из посебно рањивих друштвених група, као што су труднице и породиље.

Права су извојевана и гарантована су законом. Остаје – "али".

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.