Претрпани затвори у Србији

За десет година број затвореника у Србији повећан је готово за петину, а пренатрпаност у српским затворима и даље је један од већих проблема, наводи се у Извештају Савета Европе за 2017. годину. Извештај није обухватио прошле године отворени затвор у Панчеву са 500 места, одговарају надлежни и додају да ће изградња нових објеката ситуацију знатно поправити.

Један осуђеник на четири квадратна метра – то прописује закон. У пракси је поштовање тог правила изузетак, каже саговорник РТС-а, који је шест година провео у казнено-поправним заводима у Сремској Митровици и Забели.

"Уместо прописаних 30 дана ја сам био 108 дана у карантину. У соби која прима четири осуђеника, било је нас 11. Имао сам среће да ме избаце зато што им је требао неко да ради у тој школи, па су ме пребацили у павиљон који се зове ‘школа‘, иначе бих остао још неких двадесетак дана. Крајем те године скупштина је усвојила фамозни закон о амнестији који је амнестирао део осуђеника и делимично је рестеретио капацитете", прича он.

Према извештају Савета Европе за 2017. годину, Србија има 109,2 осуђеника на 100 расположивих места. Пре седам година, било је 50 више.

Највећи проблеми у највећим затворима

Упућени оцењују – без обзира на побољшање, највећи проблеми и даље су у највећим затворима у Нишу, Пожаревцу и Сремској Митровици.

"Велики број установа је грађен пре 50-60 година, негде чак и 100 година, тако да хигијена, мокри чворови, изолација и генерално укупан живот у смислу активности у самом Заводу, нису на задовољавајућем нивоу", истиче Никола Ковачевић из Београдског центра за људска права.

Нови затвори могли би да поправе општу слику, тврде надлежни.

Директор Управе за извршење кривичних санкција Дејан Царевић наводи да се само у затвору "Забела" (казнено-поправни завод у Пожаревцу) граде три потпуно нова павиљона, укупног капацитета близу 700 места.

"Имамо један велики павиљон који се гради у затвору у Сремској Митровици капацитета преко 300 места. Очекујем да ће велики број тих објеката бити завршен ове, најкасније следеће године и тада ћемо ми моћи с правом да кажемо да ће ти смештајни капацитети у потпуности одговарају броју осуђених и притворених лица, и то по свим стандарима ЕУ", каже Царевић.

Потребне алтеранативне мере

Поред повећања капацитета, требало би се окренути и алтернативним мерама какве, на пример, примењују земље Бенелукса.

Никола Ковачевић истиче да треба шире да се примењују алтернативне санкције.

"Да се краткотрајне казне затвора, које се код нас најчешће изричу, замењују радом у јавном интересу, кућним затвором, условном осудом са заштитним надзором, где додатна мера може да буде лечење од алкохолизма, наркоманије, неког другог проблема који можда јесте узрок можда вршења кривичних дела", наводи Ковачевић.

Са проблемима са којима се сусреће Србија, боре се и богатије земље попут Француске и Италије.

Међутим, у Шведској у једном затвору код Стокхолма, осуђеници казну служе у објекту који има сауну, теретану и погодности о којима многи осуђеници само сањају.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.