Уницеф: Предшколско образовање не похађа 175 милиона деце

Први глобални извештај о образовању у раном детињству, који је урадио УНИЦЕФ, указује на мањак улагања у предшколско образовање у већини држава света.

Више од 175 милиона деце, око половина укупног броја деце предшколског узраста у свету, не похађа предшколско образовање, чиме се пропушта изузетно важна прилика за улагање и стварају велике неједнакости од самог почетка, упозорио је УНИЦЕФ у новом извештају.

У земљама са ниским дохотком, слика је много неповољнија, јер само једна петина деце похађа предшколско образовање.

"Предшколско образовање представља образовну основу наше деце - свака наредна фаза образовања ослања се на успех остварен у том узрасту", рекла је извршна директорка УНИЦЕФ-а Хенријета Фор.

Извештај показује да деца која похађају бар једну годину предшколског образовања имају веће шансе да развију важне вештине потребне за успех у школи, а мање шансе да понављају разред или да прекину школовање, те захваљујући томе постају способнија да допринесу развоју мирних и просперитетних друштава и привреда када одрасту.

Деца која похађају предшколско образовање имају више него двоструко веће шансе да остваре очекивани напредак у развоју раних вештина читања, писања и рачунања у односу на децу која пропуштају прилике за учење у раном узрасту.

У Непалу, деца која похађају програме предшколског образовања имала су 17 пута веће шансе да правилно развијају ране вештине читања, писања и рачунања. У земљама у којима више деце похађа предшколско образовање, значајно већи број њих завршава основну школу и до краја основне школе стиче минималне компетенције како у читалачкој, тако и у математичкој писмености.

У извештају се истиче да су материјално стање домаћинства, образовање мајке и географска локација међу кључним детерминантама похађања предшколског образовања. Међутим, сиромаштво представља најутицајнији, одлучујући фактор.

Најважнији закључци

У 64 земље, најсиромашнија деца имају седам пута мање шансе да похађају програме предшколског образовања него деца из најбогатијих породица.

У неким земљама, јаз између богатих и сиромашних је још дубљи. На пример, деца из најбогатијих домаћинстава у Републици Северној Македонији имају 50 пута веће шансе да похађају предшколско образовање него деца из најсиромашнијих домаћинстава.

Више од две трећине деце предшколског узраста у 33 земље погођене конфликтима или катастрофама није уписано у програме предшколског образовања. Међутим, управо тој деци предшколско образовање може да донесе највеће користи.

Предшколско образовање помаже малој деци погођеној кризама да превладају трауме које су доживела тако што им пружа структуру, безбедну средину за учење и игру, као и могућност да изразе своја осећања.

У земљама за које су подаци доступни, деца чије мајке имају средње образовање или више од средњег имају скоро пет пута веће шансе да похађају програме предшколског образовања него деца чије су мајке завршиле само основну школу или немају формално образовање.

Глобална слика 

На глобалном нивоу, за предшколско образовање је 2017. године издвојено у просеку 6,6 одсто домаћих просветних буџета, а скоро 40 одсто земаља за које су подаци доступни издвојило је мање од два одсто својих просветних буџета за овај подсектор.

У западној и централној Африци, издвајања за предшколско образовање износе 2,5 одсто, а 70 одсто деце не добија прилику да се укључи у образовање у раном детињству.

У Европи и централној Азији, владе опредељују највећи удео средстава за предшколско образовање – више од 11 одсто својих просветних буџета.

Тај мањак улагања у предшколско образовање у целом свету се негативно одражава на квалитет услуга, укључујући и значајан недостатак квалификованих васпитача/ица.

У земљама са ниским и нижим средњим дохотком, посматраним заједно, живи више од 60 одсто укупног броја деце предшколског узраста у свету, али тек 32 одсто укупног броја васпитача/ица.

Штавише, у земљама са ниским дохотком тренутно ради само 422.000 васпитача/ица. Са растом броја становника, ако се узме да број деце по васпитачу/ици треба да буде идеалних 20 према 1, свету ће бити потребно 9,3 милиона нових васпитача/ица да би се до 2030. године остварио универзални потциљ у погледу предшколског образовања.

Најмање једна година предшколског 

УНИЦЕФ позива владе да сваком детету, а нарочито најугроженијој и најискљученијој деци, обезбеде најмање једну годину квалитетног предшколског образовања као универзални и рутински корак на њиховом образовном путу.

Да би се то остварило, УНИЦЕФ позива владе да издвоје најмање 10 одсто домаћих просветних буџета како би повећале обухват образовањем у раном детињству, улагале у васпитаче/ице, стандарде квалитета и обезбедиле правичност у ширењу капацитета.

"Ако данашње владе желе да њихова радна снага буде конкурентна у привреди сутрашњице, треба да крену од образовања у раном детињству", истакла је директорка Фор.

Да бисмо својој деци пружили најбољу шансу у животу да буду успешна у глобализованој привреди, лидери морају да поставе предшколско образовање као приоритет и да обезбеде одговарајућа средства, напомиње Фор. 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом