Грађани већи добротвори од компанија

Милош Јанковић испред "Балканс фондације" наводи да су до сада компаније биле највећи донатори али да су ове године то први пут били грађани са преко 11 милиона долара".

"Ове године први пут се десило да су грађани кроз различите акције масовних давања донирали више него компанија и тако постали заправо највећи донатори у Србији са неких преко 11 милиона евра донираних средстава", наводи Јанковић.

Додаје да резултати показују да се донира пре свега за здравство, смањење сиромаштва и образовање, и то не само у ургентним ситуацијама када су угрожени животи, већ и за решавање проблема који утичу на дугорочни развој друштва.  

Истиче да расте транспаретност давања.

"Имали смо чланке који су по први пут садржали информације о износу који је потребно скупити, коме та средства иду. Те информације јако су важне за оног који донира јер жели да зна коме та средства и зашта даје. Када транспарентно медији објављују шта је циљ акције онда се на тај начин стиче поверење јавности", објашњава Јанковић.

Додаје да је истраживање спроведено са циљем да се добије јаснија слика о томе шта грађани мисле о доброчинству и о томе каква је реална слика у Србији.

"Да помогне свима који се баве филантропијом да виде где се донира, како се донира и коме је помоћ највише потребна", наводи Јанковић.

Тамара Влашкалин, испред Фондације "Ана и Владе Дивац" наводи да је истраживање показало да припадници дијаспоре највише донирају у здравство, смањење сиромаштва и улагање у образовање.

"Здравство је најпопуларнија тема без обзира да ли су у питању појединци или болнице, а потом и смањење сиромаштва које је дијаспора препознала као важан проблем", наводи Влашкалинова.

Додаје да мотиви за донацију када се ради о дијаспори су, пре свега емпатија, племенитост, осећај донатора да је потребно да помогну онима којима је помоћ потребна.

Додаје да би дијаспора лакше и ефиикасније донирала уколико би се повећала медијска транаспаретностст јер грађани желе да знају где су њихове паре отишле.

"Грађани желе да се свака акција прати путем медија од почетка па до краја јер они желе да знају где су те паре отишле, где је уложен њихов рад", наводи Влашкалинова.

Додаје да се појединци и донатори из дијаспоре окреће улагању у образовање као једном системском решењу проблема које ће  кроз улагање у млађе генерације донети неки бољитак.