Страх од одмазде спречава грађане да пријаве дискриминацију

У свом годишњем извештају, повереница за заштиту равноправности и људских права навела је да је највише притужби било на дискриминацију због инвалидитета, на нови закон о финансијској подршци породици и на здравствену заштиту.

Гостујући у Београдској хроници, Бранкица Јанковић је рекла да смо научили доста, али нисмо главну лекцију о поштовању људских права: да сви постојимо због грађана.

"Хтела сам да кажем да ничим не можемо правдати неједнак третман грађана, без обзира на то да ли постоје професионални дужници. У свему се суочавамо са изазовима. Не сме нико имати право за оправдање за неједнак третман", каже она.

Особе са инвалидитетом се сусрећу са препрекама, напомиње повереница. Поносна је што смо међу првим државама ратификовали Конвенцију.

"Имам разумевања а не оправдање што су те препреке огромне због тога што, када се говори о грађанима са инвалидитетом, дуго година је иза нас социјалистички период, када су били искључени из система образовања, па смо прошли кроз агонију деведесетих и све се ту сабрало и могу да објасним зашто се брзо не могу отклонити препреке", рекла је Јанковићева.

Када неке ствари не захтевају новац него да се утврди ко је за шта надлежан – једна од препорука за министарства за рад, образовање и здравље је да треба сести и дорадити правилник који ствара проблеме у пракси, рекла је она.

"Имате у локалним самоуправама један број притужби које кажу: одредили смо новац за личног пратиоца, али немамо начин како да га ангажујемо. У том контексту треба да одмакнемо", рекла је Јанковићева.

Приликом доношења закона, као што је Закон о финансијској подршци, министарства као државни органи су под неким врстом притиска – хајде да завршимо што је политички добро, истиче повереница.

Другачији приступ приликом израде закона 

Треба да се сетимо добре правне традиције, каже Јанковићева и додаје да треба да другачије приступимо приликом самог процеса израде.

Када нам стигне на мишљење, онда дајемо сугестије, каже она.

У Закону о здравственој заштити је доста добрих ствари, али постоје две одредбе због којих се полемише. Подсећа на одредбу да ће грађани, уколико се неоправдано не одазову на скрининг, учествовати у плаћању од 35 одсто ако оболе од те болести.

"Нисмо били у могућности, прилици да дамо примедбу, један нам је достављен, а Закон о здравственом осигурању нам није достављен", каже Јанковићева, додајући да су одговорна министарства.

Јанковићева каже да се грађани прво суочавају с дискриминацијом на тржишту рада. Ту су грађани најспремнији да пријаве.

Задовољна сам што имамо већи број притужби јер сваки појединачни случај који решимо неком доноси добро, не треба да жмуримо, ни да ћутимо, ни да се плашимо, каже она.

Иначе ни притужбе не одражавају право значење ствари. Грађани се плаше да пријаве због одмазде послодавца. "Треба да створимо друштво у коме се неће плашити обичан човек, него они које крше њихова права", каже она.

Морам рећи да код органа јавне власти имамо 90 одсто поступања по препорукама, а спремни су и да исправе грешку, каже повереница.

Утврђујемо дискриминацију без обзира на то да ли сте или нисте имали намеру, каже Јанковићева.

Потребно више капацитета у државној управи 

"Битно је да имамо више капацитета у државној управи, већ неколико година је у примени Закон о максималном броју запослених у органима јавне власти, који је створио велике проблеме у пракси и сада, после након неколико година, виталне службе су остале без капацитета", каже Јанковићева.

Схватили смо да нема оправдања да нека комисија која седи у Београду одлучује да ли треба да се запосли васпитачица или социјални радник у Црној Трави или Гаџином Хану, истиче повереница.

"Онај ко руководи органом најбоље зна да ли се поштује правилник о систематизацији радних места, а не да комисија одлучује једном месечно или квартално", каже она.

То је створило велики број притужби у пракси јер се велики број жена при повратку са породиљског одсуства суочио са немогућношћу рада и ове године смо дали препоруку, истиче Јанковићева.

Према њеним речима, пре неколико година Влада је имала разлог да ограничи број запослених, али да је сада време да се то измени и стави ван снаге.

Говорећи о говору на јавној сцени, Јанковићева истиче да медији морају да подрже другачији начин разговора.