Лепота Заовина отишла у неповрат

Исушено језеро Заовине. Земља која је пукла пола метра – метар. Куће које су накривљене, а неке и срушене из темеља. Шума која се обрушава. Људи уплашени и разочарани. Такву слику затекла је новинарка РТС-а Јелена Божовић када је први пут обишла подручје око језера Заовине.

Охрабрујућа околност је да је ситуација са језером Заовине боља него што је била претходних дана. Директор за производњу електричне енергије у Дринско-лимским хидроелектранама Микајило Злојутро рекао је за Јутарњи програм РТС-а да ће језеро вратити свој изглед.

Тврди да није било наглог извлачења воде из језера Заовине, већ се кота воде смањивала читав март.  

"У односу на 31. март, када је била најнижа кота воде – 31 метар, данас је тај ниво већ 15 метара виши", рекао је Злојутро и објаснио:

"Ми вршимо експлоатацију језера у складу са водном дозволом коју нам издаје Република Србија. Водна дозвола представља низ захтева које морамо да испунимо и на основу тих захтева се дефинише кота. Најнижа кота по водној дозволи и то од 1982. године, када је пуштена у рад реверзибилна хидроелектрана, износи 815 метара", објашњава Злојутро.

Напомиње да се управљање свим агрегатима Електропривреде Србије – то је 25 термоблокова и 40 хидроагрегата – ради са једног места, диспечарског центра ЕПС-а. Како каже, они су ти који виде комплетну ситуацију нашег енергетског тржишта и на основу тога и раположивих агрегата, одређују шта треба да се ради.

Клизишта – проблем одраније 

Пре девет дана почело је лагано да клизи тло у Доњим Мандићима, а последњих дана клизиште је показало сву своју разорну снагу. 

"Због јавности морамо да кажемо да је то локација где је клизиште постојало и пре него што је реверзибилна хидроелектрана изграђена", истиче Злојутро.

Наводи да то подручје има доста подземних вода, имали смо и доста снега и десило се, како каже, да се више фактора поклопило што је довело до клизишта.

Злојутро подсећа и да је на тој локацији, када је 1995. године покренуто клизиште, било пет власника који су претрпели штету на објектима.

"ЕПС је тада утврдио, по закону, тоталну штету и свим тим људима је исплаћена надокнада у вредности објекта и имали су обавезу да објекте склоне са те локације", наводи Злојутро и додаје:

"Данас, када се ово дешава, ми на том месту имамо 21 објекат, од чега је девет објеката за становање, било да су то брвнаре или викендице. Осталих 12 објеката су помоћне намене. Ниједан објекат нема дозволу."

Каже да смо те 1995. године имали само штету на земљишту, а данас имамо и на земљишту и у шумама. Оно што је сигурно, истиче, да ће сва штета бити процењена и исплаћена тамо где постоји законски оквир.

Новинарка РТС-а Јелена Божовић, која разговарала са мештанима, каже да они очекују да им се штета надокнади, као и да су свесни да се ту више ништа не може поправити. 

Национални парк није угрожен 

Директор Националног парка "Тара" Драгић Караклић истиче да Национални парк "Тара", који се простире на скоро 25.000 хектара, није угрожен, јер се све дешава на површини од 30 хектара.

"Не треба да се извештава као да је апокалипса. Отказују се туристички аранжмани, а ми смо много времна изгубили у промоцији Националног парка. Бојим се да ћемо због тога претрпети велике штете, а не треба да идемо у том смеру", напомиње Караклић.

Оно што изазива бригу јесте што је 30 метара ливадског, пашњачког и шумског еко-система у потпуности уништено.

"Нама је најбитније да извучемо поуку из свега овога, да се нађе модел око нивоа воде у језеру. Нама је битан визуелан изглед. Када неко дође на Тару, коју ми зовемо бисер Србије, и види то сивило, разочара се и сигурно неће рећи лепо о Тари", сматра Караклић.