И операција кука кад малини одговара

Малињак Петра Мојсиловића стар је пет деценија, али и даље рађа боље него новији засади. Све се, каже, управља према берби. Зато је пре месец дана оперисао кук, како би спремније дочекао сезону. Стекао је пензију од петнаест хиљада, али малина је увек била главни извор прихода.

"То је мој покојни отац посадио. Ја сам хтео да побацам, али је остало овде", прича Петар и додаје да је захваљујући приносима купио и нов трактор. Цена је после била мања, али може да се заради.

Ценовне осцилације средином осамдесетих довеле су до незадовољства многих воћара, који су и тада масовно косили малињаке, али их на тај начин нису уништили.

У ариљском крају тако су сасвим случајно открили методу која је почела да се примењује и широм света. Добила је и стручни назив – закидање заперака.

Међутим, тај принцип има рок трајања, баш као и саднице виламета које су многи набављали из бројних воћњака. Тако су данас приноси преполовљени, а воћари све више на губитку.

Расадничар Зоран Радовановић из Ивањице трагао је за решењем овог проблема. У сарадњи са најпознатијом холандском лабораторијом настао је српски виламет, чији клон потиче из малињака Мојсиловића.

"У општинама Ивањица и Ариље око деведесет процената становништва се бави производњом малине. Од тога, око тридесет, четрдесет процената су озбиљни, прави произвођача, који могу да добију велике приносе. Али основа јесте породична делатност, двадесет до тридесет ари за једну четворочлану породицу и ту ће увек бити профита", објашњава Зоран Радовановић.

Држава субвенционише подмлађивање или нове засаде српским виламетом до шездесет пет посто. Увећани приноси доносе већу зараду, а која ће година бити берићетна, природа је најбољи весник.

"Кад цвета у априлу, само ће бити у крилу, а кад цвета у мају, има у сваком крају. То је стара изрека", рекао је малинар Петар Мојсиловић.