Како одлука Врховног касационог суда утиче на извршитеље

У случајевима када је парнични поступак у току јавни извршитељи ће, сходно ставу Врховног касационог суда (ВКС), поступити у складу са привременом мером (коју одреди суд) и неће спроводити поступак извршења.

Председница Коморе јавних извршитеља Александра Трешњев каже за Танјуг да став ВКС даје за извршитеље чисту ситуацију, јер они спороводе судске одлуке.

"Свака одлука суда којом се одређује поступање јавног извршитеља за нас представља закон", навела је Трешњев.

Напоменула је да је Комора одмах након става ВКС, као суда највише инстанце, дала и препоруку јавним извршитељима у оквиру става.

"У случају да није покренут поступак од стране дужника за поништај уговора, односно раскид уговора са банком у вези кредита индексираних у швајцарским францима, да ће (јавни извршитељ) на захтев извршног дужника одложити поступак извршења до евентуалног покретања парничног поступка и у том смислу и правоснажног окончања тог поступка", прецизирала је Трешњев.

ВКС је у ставу, који је смерница за поступање свих судова у спроровима поводом индексирања кредита у швајцерским францима указао да ће у парничном поступку у коме се одлучује о правној ваљаности уговора о кредиту, односно уговорне клаузуле о индексацији дуга у швајцарским францима, суд на предлог корисника кредита одредити привремену меру којом забрањује активирање хипотеке, односно продаја непокретности.

Одлагање извршења на захтев дужника

У случају када је поступак извршења на непокретности већ покренут ради намирења дуга, суд односно јавни извршитељ ће на захтев извршног дужника одложити извршење без полагања јемства, навео је ВКС.

Поводом најава Министарства правде да је могућа измена Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО) којом би се одредио лимит за висину дуга који може да буде наплаћен продајом непокретности, Трешњев каже да Комора јавних извршитеља подржава сваку меру социјалне политике која би могла да олакша грађанима измирење дуговања и да им пружи већи сет социјалних права.

У случају да нема других средстава осим непокретности, која не може да се прода, остаје отворено питање како ће поверилац намирити своја потраживања.

Трешњев очекује да ће се и за то питање најављеним изменама ЗИО пронаћи решење којим ће се превенирати и решавати случајеви са ненаплаћеним потраживањима извршних поверилаца.

Потврдила je да се пре увођења професије јавних извршитеља у пракси ретко дешавало да се дуг измирује продајом непопкретности, јер је то, како сматра, био и део социјалне политике читаве државе. 

"У пракси судова се ретко дешавало да одреде да се одређено потраживање намири продајом непокретности. Од почетка рада јавних извршитеља долази и до таквих одлука, а у пракси долази и до продаје", навела је Трешњев.

Продаја непокретности крајња мера

Нагласила је да је продаја непокретности увек крајња мера и последње средство којем се прибегава за намирење потраживања.

У току 2018. годину, од укупног броја извршних предмета, у 0.37 одсто предмета је (укупно 4.311) суд је одредио продају непокретности за измирење дуга.

"То наравно не значи да је у свим овим предметима и дошло до продаје непокретности. У највећем броју случајева потраживање се намирује на други начин", напоменула је Трешњев.

Када су у питању најављене измене ЗИО, Комора јавних извршитеља је као један од својих предлога истакла увођење електронске аукције за продају непокретности, за коју Трешењев каже да ће бити корак даље у транспарентности рада јавних извршитеља.

Такође ће се отворити могућости да већи број купаца учествује на јавној продаји, као и да у њој учествују и они купци који се не налазе у граду у којем се налази непокретност или се одржава продаја, каже Трешњев.

Тако ће, на пример, купац из Лесковца ће моћи да учествује у поступку који се обавља из Београда. 

"То ће поступак учинити транспаретнијим и отворенијим ка већем броју људи и самим тим ћемо постићи и већу купопродајну цену - што је у интересу свих учесника у извршном поступку", нагласила је Трешњев.