Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије 1941. године

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је рекао да је ово окупљање поводом успомена на страдање једног народа и његове културе, саопштило је Министарство спољних послова.

"Шестог априла 1941. године, нацистичка агресија на нашу државу и народ, започета је уништењем нашег вишевековног памћења, уништењем Народне библиотеке Србије у центру Београда", навео је Дачић.

Подсетио је да је од оснивања до коначног усељења у наменски грађено здање на Врачарском платоу, Народна библиотека Србије пресељавана неколико пута, не само на више локација у престоници, већ и ван ње.

"Може се слободно рећи да је фонд предратне Народне библиотеке Србије био сведок динамичне и турбулентне историје ових простора, преплитања разних традиција и култура, језика и религија", истакао је шеф дипломатије.

Према његовим речима историја Народне библиотеке Србије, њена страдања и посебно периоди мира, уче нас да пажљиво негујемо наше културно наслеђе, да будемо брижни чувари нашег језика, културе и традиције, свега онога што представља идентитет нашег народа.

Министар Вукосављевић је рекао да је ватра, која је најпре горела, а онда тињала на згаришту на Косанчићевом венцу, настала из истог оног огња из ког је настао пламен који се уздизао над моштима Светог Саве на Врачару и из истог оног огњишта из кога су гореле ватре које су уништавале српске манастире, цркве, традицију.

"Различити непријатељи, руковођени истим мотивом, знали су важну и тачну ствар - уништити, оскрнавити или ослабити културу и културно памћење једног народа без сумње је прави и једини пут да народ трајно нестане са историјске сцене", казао је Вукосављевић.

Министар је нагласио да српски народ мора да сачува свој културни образац, своје културно памћење, да унапређује савремено стваралаштво и да оно што је добио од предака пренесе будућим генерацијама.

"Не вајкајмо се над историјом, памтимо њене поуке, верујмо у своју културу, а оно што можемо да променимо јесте однос према култури, веће финансијско издвајање, веће прегнуће, брига о заштити свог идентитета, језика, писма и сваког вида уметности", рекао је Вукосављевић и додао да је Министарство културе ове године издвојило 2,5 милиона динара за израду пројекта проширења депоа НБС.

Блашковић: Историја НБС трагични роман

Управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић, који је претходно положио свеће на Косанчићевом венцу где се до 6. априла 1941. налазила библиотека, рекао је да је историја Народне библиотеке Србије велики трагични роман.

"Од оснивања, Библиотека је обогаћивала свој фонд трудом и поклонима најзначајнијих српских интелектуалаца, паметним куповинама њених челника, да би у свакој кризи то духовно имање долазило на сам руб Тартара, а у Другом светском рату било сасвим уништено", казао је Блашковић.

Блашковић је подсетио да су после аустроугарског ултиматума Србији 1914, када је било очигледно да је рат неизбежан, кренула два вагона најважнијих књига и докумената из Народне библиотеке, у конвоју са архивом и трезором, заједно с државним врхом, у унутрашњост Србије.

"У почетној конфузији коју је изазвао Велики рат, у том једва разазнављивом кошмару, управо та два поменута вагона мистериозно су нестала из железничке композиције, негде код Ниша, Крагујевца или Крушевца, а сандуци с књигама староставним остали закопани негде у родној земљи или запаљени, па спасени одлуком аустријског официра који је, наводно, поклонио оригинални примерак Душановог законика војнику што је опрљени артефакт спасао из ватре, пребацујући га из шаке у шаку и дувајући у нагореле листове, као да књигу оживљава вештачким дисањем", казао је Блашковић. 

Блашковић је рекао да је 2018. фонд Народне библиотеке увећан за око 135.000 јединица грађе, уз 25.000 примерака електронских публикација.

Свечаност је одржана у Главном холу Народне библиотке Србије где је постављена изложба "Графике Алберта Ђакометија" аутора Велибора Прелића.

Графике, које јавност први пут има прилику да види, пронађене су у Легату сликарке Љубице Цуце Сокић, која је до Ђакометијевих дела дошла у Паризу.