Сви би да запосле само младе и лепе

Већ годину и по дана Весна је на Бироу за запошљавање. Уместо да свакодневно брине о пацијентима, као што је то радила 30 година, медицинска сестра са искуством брине о егзистенцији, очекујући да је неко позове на разговор. 

Позива нема, а на Бироу добија добронамерне савете да се ничему не нада јер има 58 година. 

"Када неко потражи медицинску сестру, они понуде и кажу да имамо стручне сестре са великим искуством, а приватник каже да њима не требају старије сестре већ младе сестре. Они кажу да хоће младе сестре да их по њиховом систему обучавају. Шта рећи", рекла је Весна. 

Уз дужно поштовање према младости, Весна се пита ко ће практично обучавати те младе људе и зашто за послове у иностранству године нису важне за запошљавање, а у Србији јесу. Њене пријатељице конкурисале су за рад у Немачкој и све су примљене, али Весна не жели да у овим годинама учи немачки језик и да иде из Србије.

"Тамо нисмо стари, него погледају искуство, па 58 година - да ли је толико старо да не можете да радите", пита Весна.

У јавности се ретко објављују конкурси у коме се прецизира старост радника, али прећутно, на то се и те како обраћа пажња.

"Веома су се извештили јер они знају да то је дискриминација условљавати године. Они то не чине у огласима него једноставно - тражим ту и ту позицију. Позивају млађе на селекцију на разговоре. Чак и када је покушала жена да добије посао у мењачници - послодавац јој је рекао - није то за вас, ви можете да се забројите и да помешате валуте", рекла је Нада Сатарић из Центра за социјални рад.

Према њеним речима, код нас не постоје у Закону о раду флексибилне шеме и модели рада за старије раднике чак и за оне који раде - не да први остану без посла него би им требало дати могућност да последње две-три године имају право да раде са пола радног времена до одласка у пензију.

Неки кажу да нису само године у питању. Догађа се да молба буде одбијена јер нечији физички опис не одговара профилу радника кога траже.

Весна каже да су тражили и фотографију, не желећи да помиње велику клинику. 

"Случаj да послодавци захтевају фотографију кандидата којима се може довести у питање истицање физичког изгледа је забрањен и спада у област дискриминације", каже Десанка Михаиловић из Националне службе за запошљавање. 

Проблем је наступио 2009. године, када изменом Закона послодавац није у обавези да о расписивању радног места обавести НСЗ. То значи да већ 10 година неке огласе за пријем на посао не контролише нико.

Према подацима из фебруара ове године, Националној служби за запошљавање пријављено је скоро 90.000 жена.