Мапирају се објекти са азбестом, циљ да се избегне штетно дејство

Саветник председника Привредне коморе Србије Синиша Митровић рекао је за Танјуг да је то мултисекторски посао, а тек после израде Инвентара азбеста критичних категорија објеката, може се говорити о обавезама уклањања азбеста.

Митровић истиче да азбест у грађевинским објектима није опасан све док не дође до промене структуре и физичке промене материјала у којима се он налази.

До тога може доћи услед физичког оштећења материјала који садржи азбест и дотрајалости материјала, старости, због чега долази до слабљења везе између везивног материјала и азбеста у њему.

Та два узрока повећавају ризик ослобађања азбестних влакана који могу имати штетан утицај на људско здравље, рекао је Митровић.

Што се тиче уклањања, које је више пута помињано у јавности, наводи да то морају радити специјализовани тимови, обучени за руковање опасним материјалима и са квалитетном опремом.

Азбест присутан у великом броју грађевина

Ако се има у виду да је азбест имао широку примену у грађевинским материјалима, може се констатовати да је присутан у великом броју објеката, односно грађевина, наводи Митровић.

Подсетио је да се азбест у највећој мери користио у индустријским објектима или грађевинама, монументалним грађевинама, нафтној и петрохемијској индустрији, војним објектима и другима, као противпожарна заштита или као топлотни изолациони материјал и кровна конструкција.

"Због недостатка информација и знања у овој области, у Србији се тренутно ради на Изради картотеке, односно Инвентара објеката, процене присутности азбеста, процена угрожености његовог деловања на људско здравље и околину", додао је Митровић.

У плану је, каже, национални пројекат у коме је партнер Министарство заштите животне средине и Агенција за заштиту животне средине, како би се после картирања Србије и проблематичних локацији приступило санацији и безбедном одлагању.

Упоредо с тим ради се и на покретању едукације запослених у раду са азбестом.

"До сада се азбест уклањао само на објектима где је постојала реална могућност угрожености људског здравља и околине, али то мора постати трајан посао, посебно у процесима рушења старих објеката", истакао је Митровић.

Забрањен у целој Европи

Када је реч о његовом штетном деловању на људско здравље сматра се да азбест утиче на болести плућа, због чега је у целој ЕУ 2005. забрањено коришћење азбеста, а у Србији две године касније.

Митровић је навео и да се грађани из многих насеља у Београду јављају са жељом да хоће да решавају проблеме са азбестним плочама и покривки.

"Подржавамо оператере који нуде свој сервис али најважнији посао за њих је да израдимо катастар свих објеката, јавних, приватних и индустријских који садрже азбест у својој градњи", рекао је Митровић.

План је да се начини национални регистар како би Србија могла да конкурише и за европске фондове и тако санира што више објеката.

Процењује се да ће посао трајати око две године.

Азбест се шездесетих година прошлог века користио у грађевинарству.

Тада се није сматрао штетним, па се нису ни спроводила истраживања о његовом евентуалном лошем утицају на здравље.

Средином осамдесетих његова употреба је постепено почела да се забрањује.

Веза са раком 

Азбест спада у групу влакнастих материјала који се налазе у природи, а коришћени су због велике отпорности, мале проводљивости топлоте, као и отпорности на хемијске супстанце.

Таква комбинација својстава није пронађена ни у једном другом материјалу, због чега се масовно употребљавао.

Ипак се већ дуго говори о ризицима које има по људско здравље, а повезује се и са раком плућа.

У Србији се налазио највећи рудник азбеста у Европи, а азбест је значајно коришћен у грађевинарству и водоводним цевима.

Иако је забрањен, стручњаци указују да је потребна анализа да би се утврдило која подручја су и даље загађена и да би се спречиле последице.

Према ранијим студијама, канцерогени ефекат азбеста унетог орално није доказан, за разлику од удисања азбестне прашине.

У Белим водама, крај Београда, постојало је такозвано азбестно насеље, у коме је више од 20 зграда изграђено шездесетих година.

Повећани ниво азбеста откривен је деведесетих година јер су власници тврдили да је учесталост рака била већа од просека, па је насеље пресељено.

Донета је одлука да се поруше зграде, а предузимане су мере против ширења азбестних влакана. Такође је мерена концентрација азбеста у ваздуху.