"Гусари" на Дунаву кријумчаре нафту

Кријумчарење нафте је увек актуелно због енормних зарада, наводе у Управи царина Србије, која је "прва линија одбране" када је прекогранични шверц у питању.

Поред редовних контрола на копну, царина посебну пажњу посвећује контроли кријумчарења нафте воденим путем, бродовима који улазе и излазе из земље. 

Кретање бродова на пловном путу Дунав-Сава-Тиса, њихова ризична заустављања и друге активности које указују на потенцијални криминал прати се преко Речног информационог система (РИС).

У оквиру Одељења за сузбијање кријумчарења постоји тим за контролу водених путева који поседује пет најсавременијих чамаца, три патролна и два десантна, који су опремљени радарским и системом за осматрање, а све активности се прате и у Командном центру Управе царина.

"Кријумчари на рекама раде у мањим групама, али су изузетно организовани, имају брзе чамце и специјалне барже за превоз дизела, па чак и специјалне цевоводе постављене на дну корита реке којим гориво пребацују са бродова на обалу. Они користе радио и мобилну везу и уз помоћ те опреме лако могу да шпијунирају комуникацију Управе царина и МУП-а", рекао је за Танјуг саветник директора Управе царина Милован Рубежић.  

Додаје да на Дунаву има више таквих група чије се деловање сада већ може упоредити са гусарењем, а то потврђује податак да са бродова поред горива све чешће нестају угаљ, челик, кукуруз и друга роба. 

"Чини се да су сада такви напади учесталији, а и агресивнији. Дешава се да буквално упадну на брод и посаду такорећи заробе. Вежу их и закључају у кабину брода, а онда истачу гориво и пребацују га на барже које су претходно привезали уз брод", истакао је Рубежић. 

Наводи да је једнако заступљен и другачији модел – и то онај када посада свесно учествује у шверцу горива. 

"Ово може бити погубно за компаније које се баве превозом нафтних деривата, јер долазе у ситуацију да могу да изгубе вредне и дугорочне уговоре због пенала који су предвиђени ако долазе на место истовара са мањком горива које је требало да испоруче", нагласио је Рубежић и навео да кријумчарење прави директну штету државном буџету. 

Спречавање кријумчарења, навео је, није нимало лак задатак, јер су групе које се баве овим видом кријумчарења перфидне и опасне. 

Испричао је да су цариници и полицајци често изложени опасностима приликом праћења, контроле и откривања речних кријумчара нафте. 

"Трговачки бродови су огромни, пуни разних шупљина, чак и опасних материјала, што може да угрози живот онога ко их контролише, а кријумчари не презају ни од чега, наоружани су и спремни да иду до краја", навео је Рубежић.

У нелегалном промету акцизних производа има и елеменета организованог криминала, што захтева блиску сарадњу свих органа који се баве сузбијањем сиве економије, али и интензивну размену информација са међународним организацијама и страним царинским администрацијама. 

Управа царина је успоставила систематску електронску размену података о роби и превозним средствима у друмском саобраћају са суседним земљама које нису чланице ЕУ. 

Захваљујући томе, српски цараници су у сарадњи са колегама из Македоније прошле године у Луци "Београд", у две цистерне открили 53 тоне горива које је било лажно декларисано као "кондензат природног гаса" и "маст добијена од нафте – уље за кочнице", за које се при увозу не наплаћују дажбине карактеристичне за акцизну робу.

Цариници су прошле године у сарадњи са Тржишном инспекцијом онемогућили и увоз више од 28 тона горива, јер је било лажно представљено као "импрегнатор за дрво". 

Такође, прошле године заплењено је више од 155 тона нафте која је у пет цистерни транспортована за увозника из Крагујевца, према поднетој документацији у њима се налазио органски растварач на који се не плаћају дажбине, па би увозник лажним представљањем робе оштетио државни буџет за више од 9,3 милиона динара.