Како изгледа лечење од рака у Србији?

Лечење је код већине пацијената све дуже и скупље, а улагањем у онкологију излечење је извесније.

Прошле године Институт је добио четири нова апарата, па се сада радиотерапија обавља на осам. Међутим, стари неће још дуго моћи да се користе, а требало би набавити и апарате за магнетну резонанцу, скенер, ултразвук.

"Да бисмо могли да користимо радиотерапијске технике, заиста су потребни ти додатни уређаји, попут магнета. Данас у свету се планирање не ради само уз ЦТ, већ су неопходне и друге машине", каже проф. др Весна Плашинац Карапанџић, директор Клинике за радиолошку онкологију.

Према њеним речима, магнетна резонанца коју Институт за онкологију поседује ради са великим бројем пацијаната и не оставља довољно простора у радиотерапији.

На Институту за онкологију и радиологију лечи се више од половине оболелих од малигних болести у Србији, због чега се годишње обави чак 90.000 прегледа, а 30.000 људи буде примљено у дневну болницу и на одељења.

"Апарати за зрачење су набављени, али нам је потребно још онколошких хирурга, много реновирања и ажурирана листа лекова. То ће бити регулисано новим законом који ће бити донет ускоро. Имамо плиму нових лекова коју су, зато што су иновативни, веома скупи и најспорије долазе на листу", каже др Даворин Радосављевић, директор Клинике за медикалну онкологију.

Због великог броја оболелих, дијагностичких, терапијских и хируршких процедура, неопходна су стална улагања у опрему и кадар. 

Недостатак простора већ дуго представља озбиљан проблем у Институту за онкологију. То би решила адаптација зграде, саграђене пре 80 година и изградња новог објекта.

Тада ће и медицинско особље и пацијенти с правом моћи да кажу да се у лечењу примењују сви европски протоколи који су једина смерница у раду Института за онкологију и радиологију Србије.