НУНС: Благе казне за претње новинарима

Марија Вукасовић је на панелу посвећеном говору мржње у Београду навела да су казне за нападе и претње новинарима најчешће условне, а велики је и број случајева у којима се констатује да нема елемената кривичног дела.

Вукасовићева је навела и примере у којима су судови оценили да нема квалификованих и доказаних претњи – Реченице које за правосуђе нислу биле довољно претеће су: "новинарчићу, дао бих ти метак у чело" или "добијем порив да му се шипкама објасне неке ствари по рошавом лицу".

Представница НУНС-а указује и да се у великом броју случејева тужилаштво чак и не упушта у поступак, већ у самом старту одбацује кривичну пријаву по службеној дужности и упућују на подношење приватних тужби.

"То је посебно опасно када су у питању новинари на локалу и када претње долазе од функционера или из центара моћи. То су ипак мала места у којима се сви познају и много озбиљније се морају схватити такве претње", упозорила је Вукасовићева.

Оцењује и да су су се тужилаштва активирала последњих месеци, па су поједини случајеви претњи и напада на новинаре брзо решени, али је скренула пажњу да су то углавном случајеви када је реч о неким познатијим новинарима и када се подигне већа прашина.

Подсећа и да је случај подметања бомбе под прозор новинара Дејана Анастасијевћа из 2007. године још у предистражном поступку.

"Ограничена слобода говора"

Судија Апелационог суда Ирена Гарчевић подсетила је да је слобода говора загарантована Уставом, али да није апсолутно право, већ је ограничена.

"Понекад се са једне стране нађе право на слободу изражавања, а са дрге стране право на једнакост и недискриминацију и тада слобода говора може бити ограничена", констатовала је Гарчевићева.

Указује и на случајеве у којима не постоји намера да нешто буде говор мржње, већ је реч о критици и скретању пажње на неке појаве.

"И у нашој пракси је било примера да није било намере да се износе дискриминаторне идеје. То је право новинара да критички укаже на појаве у друштву", рекла је Гарчевићева.

Подсетила је да су судови поступали и у случајевима када су на одговорност позивани уредници који су неселективно одобравали и емитовали коментаре читалаца, који су садржали говор мржње.