Докле се стигло са обновом српске баштине на КиМ

Од доласка мисије УН, на Косову и Метохији је уништено 156 српских храмова, само у мартовском погрому 34 светиње. Међународна заједница је, под плаштом Савета Европе, од 2005. настојала да ублажи слику уништене баштине, па је за обнову десет споменика културе наменила више од шест милиона евра. Петнаест година од мартовског погрома у местима где су храмови и духовно обновљени – готово да нема Срба!

На самом почетку трећег миленијума уништаване су вишевековне српске светиње и молитвена станишта, тапије и аутентична сведочанства о историјском постојању и трајању Срба на метохијско-косовским просторима. Та хришћанска, културна и уметничка знамења представљају највиши уметнички домет тог времена у Европи. Бројни споменици у Призрену, које су поштедели векови, били су мета албанских силника.

"Ми смо од 2004. и народ овде на Косову у том једном напору да се све то што је порушено и покушаја да се затре, обнови и васкрсне. Добар пример је Призренска богословија, која је била спаљена 2004, а где се сада, као што видите, ради, живи пуним плућима. У свим већим градовима где су цркве биле уништене ми сада имамо свештеника", каже протосинђел Андреј, заменик ректора Богословије "Светих Кирила и Методија".

За Душанов Призрен Бранислав Нушић је својевремено записао да је Цариград српских царева. У овом граду-музеју на ободу Метохије до доласка мисије Уједињених нација живело је 12.000 Срба. Данас у њему опстаје осамдесет православаца.

"Ја сам једина Српкиња у мојој улици, све куће које су направљене у мојој улици су продате. Слободу имамо, ево била сам до пијаце. Недостају ми деца када би дошла. Али немају где да раде", истиче Радмила Гаџић, повратница у Призрену.

Призрен је једини град у овом делу Балкана који има десет средњовековних светиња, али и писана сведочанства о миленијуском молитвеном трајању. Задужбина краља Милутина Богородица Љевишка, која је део историје и културе света, обновљена је донацијом Унеска.

"Од 2004. до 2010. рађени су конзерваторски радови, међутим, услед пожара и ватре у појединим деловима храма је трајно нестао живопис, поготову у звонику. Пред нама је огроман посао да све споменике који су пострадали у мартовским немирима вратимо у живот", напомиње архитекта Зоран Гарић, директор Завода за баштину у Лепосавићу.

Настојања међународне заједнице и брига Унеска да се хришћански споменици сачувају за будућа поколења, најбоља је потврда да културна добра у Метохији и на Косову, посебно она из средњег века представљају интегрални део културне баштине Европе.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.