Сервисери аутомобила муче исту муку

Да би данас обучили радника да поправља компликоване системе на аутомобилу потребно је најмање две године обуке која кошта и по неколико хиљада евра. Радници по завршетку обуке углавном одлазе у иностранство где им је зарада много већа.

Послодавци уколико одлуче да своје раднике пошаљу на обуку, ретко са њима потписују уговоре о лојалности, па тако често у свом месту добијају нелојалну конкуренцију. Треба водити рачуна и са којом компанијом правите уговор о заступању и добро проучити све ставке тог уговора.

"Ова конференција је замишљена као једно место где могу да се скупе и размене своја искуства, да виде где су и да виде шта су, али и да чују нешто ново око тих нових технологија и око нових могућности", каже Јаков Пековић, Текас конференција.

Решење за неке од проблема нашла је и једна фирма из Шапца која је своју будућност везала за великог светског произвођача стакла. Већ сада они добијају обуку за "тач скрин" шофершајбне које ће се од следеће године уграђивати у возила.

Њихова девиза је да је најпоузданији радник из породице, па тако посао води мајка, а отац и син равноправно раде и са радницима и у управи. Сви раде све, али недостатак радне снаге је приметан.

"Ми сви имамо дефинитивно проблем, можда да се тиме позабави наше школство везано за тај део да образује више кадра који је потребан привреди", истиче Биљана Максимовић из Новуса.

Према статистици, највише људи одлази на рад у иностранство баш из машинског сектора. Мање се траже инжењери и хемичари, а све више они који могу нешто сопственим рукама да ураде.

На пример, средњошколци не желе да иду у ауто-фарбаре, лимаре и механичаре. Недостатак тих профила повећава чекање у сервисима, повећава цену рада, а ускоро ћемо доћи у ситуацију да ћемо те кадрове морати да увозимо из иностранства.