Од јединице до петице – како се деле оцене

Гостујући у Београдској хроници РТС-а, Марија Крнета каже да за критерјуме прописује Стручно веће сваке школе и да они постоје у правилницима. "Критеријуми не треба да се разликују од школе одо школе, а ресорно министарство је прописало који ниво знања треба да постигну ученици у одређеном периоду свог образовања", наводи Крнета.

Са друге стране, у пракси ствари стоје другачије. Истиче да је сам наставник аутономан у оцењивању. "Због тога су међу наставницима најтраженији семинари о оцењивању, јер често на истом нивоу школовања могу се уочити различити критеријуми", напомиње Крнета.

"Да ли је за двојку потребно 50 или 60 одсто тачно урађеног теста, зависи од тежине задатака које је наставник на контролоном тесту задао", каже Крнета.

Навела је да постоје три ниваоа тежине које ученици морају да постигну – основни, средњи и напредни.

"Ако је реч о провери знања само основног нивоа, праг може бити и 80 одсто тачно решених задатака", додаје Крнета.

Када је реч о изненадним петнаестоминутним тестовима, Крнета каже да тада наставник проверава да ли су ученици усвојили градиво предавано током часа. "Оцена са таквог теста не треба да буде део коначне оцене", поручује Крнета.

"Најава контролног бар пет дана раније"

Како је истакала, праве провере знања најављују се пет дана раније, и ученик мора да зна шта ће се од њега тражити.

Крнета указује да уколико се деси да на контролном тесту више од половине буду слабе оцене, наставник је дужан да га поништи. И ђаци незадовољни оценама могу да траже понављање теста. 

Према њеним речима, одељенске старешине треба да реагују ако има много ученика са слабим оценама из одређеног предмета.

Поручује да је сврха оцењивања да се ученик мотивше на учење, а не да се ђак блокира и исфрустрира.