Милион ученика из региона у програму "Школе за 21. век"

Програм реализује Британски савет захваљујући инвестицији британске владе од 10 милиона фунти, а у Србији ће обухватити 1.150 основних школа у свим градовима, које ће бити опремљене микро-бит уређајима, џепним рачунарима помоћу којих ће ученици научити нове дигиталне вештине и основе програмирања на забаван и интерактиван начин. 

Председница владе Ана Брнабић рекла је да је реформа образовања најважнија реформа коју спроводи Влада Србије, а да се пројекат "Школе за 21. век" савршено уклапа у ту визију реформе и да је само један важан елеменат онога што Србија ради на том пољу.

Реформа образовања треба да пружи одговор на то како ће у будућности изгледати српска економија и друштво, те истакла да је то најкомплекснија тема, не само у Србији, већ и у свету јер је велико питање како одговорити на изазове четврте индустријске револуције, каже Брнабићева. 

"Треба одговорити на три огромна проблема - не постоји каријера или посао за цео живот, биће неопходно да постоје генерације које ће знати и бити спремне за целоживотно учење, а у овом тренутку, ми као људи који треба да доносе одлуке како ће изгледати реформа образовања, и не знамо како ће изгледати велики број послова у будућности", рекла је Брнабићева. 

Оценила је да је највећи недостатак српског образовног система то што смо учили децу да "бубају" велики број непотребних информација, а да је у будућности потребно другачије образовање, током којег ће деца учити аналитичко размишљање, алгоритамско размишљање, да се не плаше да решавају проблеме и погреше.

"То је сет вештина за 21. век који ће им омогућити да одговоре на изазове тржишта рада и друштва у будућности", рекла је Брбабићева.

Председница владе је подсетила да је влада у првој години мандата увела програмирање као обавезан предмет у основне школе, да је набављен велики део компјутера и пројектора у сарадњи са привредом и приватним сектором, да су повезане школе на безбедан интернет у оквиру академске мреже, те да ће бити уведен и брзи интернет, повећан за пет пута број специјализованих ИТ одељења у гимназијама. Повећан је капацитет за упис на техничке факултете, те да се граде и нови технолошки паркови.

"Издвојено је сто милиона евра само за инфраструктуру и истраживање у науку и иновације", истакла је Брнабић. 

Велика Британија има кључну улогу 

Британски министар за Европу и Америку Сер Алан Данкан поручио је у обраћању путем видео-линка да је та иницијатива настала из жеље Велике Британије да регион постане стабилнији и просперитетнији те да ће развијање вештина за 21. век подстаћи нове генерације технолошких предузетника, као и стварање нових занимања.

"Поносан сам што, као и у рађању интернета пре тачно 30 година, Велика Британија и у овом подухвату има кључну улогу", рекао је Данкан. 

Директорка Британског савета за Западни Балкан, Клер Сирс, подсетила је да је већ спроведен пилот фаза пројекта, да су наставници видели важност примене критичког размишљања и решавања проблема у настави, док је код ученика уочено повећано интересовање за програмирање.

"Крајњи резултат је већа мотивација на часовима, знање се боље преноси, повећан је и тимски рад и креативност. Учење је постало забавно и лакше", рекла је Сирс и додала да ће сада програм бити спроведен у свим школама широм Западног Балкана.

Амбасадор Велике Британије Денис Киф рекао је да та земља, у годину у којој напушта ЕУ, потврђује чврсто опредељење да подржи стабилност, безбедност и друштвени развој региона и жели да оснажи стара савезништва и успостави нова партнерства. 

"Ово је један од највећих билатералних програма и поносан сам што ће читава једна генерација основаца у Србији бити у прилици да развије нове вештине и учествује у историјском пројекту изградње школа спремних за 21. век и његове изазове", рекао је Киф. 

Просечна стопа незапослености младих у земљама Западног Балкана од 31,5 одсто једна је од највиших у Европи, а лош квалитет и ирелевантност образовања за тржиште рада неки су од кључних разлога.