Тутин, од касабе до модерне варошице

Иако носи исто име као златиборска, о Мокрој Гори крај Тутина чак и на Интернету има мало података. Осим висине од готово 2.200 метара и чињенице да се од 2.300 аутохтоних врста некадашње Југославије чак 1.800 може наћи на овој планини, снег се овде задржава до краја маја а почиње већ у октобру.

"Имамо ту и ендемске врсте које постоје само ту и нигде више. Сама та чињенице говори о богатству биодиверзитета, онда о богатству животињског света. Рецимо, мечија популација на на овом потезу је око 60 одсто укупне мечије популације на територији Србије", каже Рифат Захитовић из Центра за културу, туризам, омладину и спорт.

Идеја о регионалној сарадњи на развоју Мокре Горе потекла је од Института за територијални економски развој и Регионалне развојне агенције Санџака. "Планина Мокра гора - неотркивени бисер на Via Dinarica стази" окупиће пет општина а подржана је од државног Савета за регионалну сарадњу.

"Самим тим што што припада свим тим општинама ми смо желели и да разменимо искуства између тих општинских званичника, осносно, да умрежимо те планинарске клубове, друга удружења која се баве развојем туризма, и да, једноставно, направимо неке туристичке производе", каже Самир Качапор, директор СЕДА.

Осамдесет одсто планине покрива општина Тутин. Убрзан развој туризма је приоритет а како се модел укључивања сународника из иностранства у финансирање инсфраструктурних пројеката већ показао изузетно успешним, исто ће урадити и са развојем планине.

"Радићемо просторне планове. Нећемо дозволити да се на тој планини де се масовне дивље градње. Уредићемо то на најбољи могући начин. И то је оно што ће општина радити у будућности и од чега очекујемо огромне приходе за локалну Управу, што ће, наравно, укључити и сеоски туризам", каже Кемал Хот, председник општине Тутин.

Значајни део пројекта ће се односити на успостављању сарадње између локалних заједница, што ће допринети свеукупном привредном развоју и регионалној сарадњи на овом делу Балкана.