Родна равноправност предуслов развоја друштва

Истраживање, које констатује да женама широм света припада само три четвртине права које добијају мушкарци, позиционира Србију на добро место, рекла је Гојковићева на скупу "Ка уједињеној Европи: Родна равноправност и женска права", али је истакла да то није разлог да се не чини још више на том пољу.

Гојковићева је навела да у Србији, као и у многим деловима Европе и света, и даље постоји родна дискриминација и отпори да се жене у пуној мери укључе у све друштвене, економске и политичке токове.

Истакла је да Србија и парламент велики значај придају постизању пуне равноправности и оснаживању жена и девојчица и да је држава преузела обавезу да у потпуности усвоји правне тековине ЕУ.

Навела је да су изазови у Србији слични потешкоћама на које жене свакодневно наилазе и у државама ЕУ и шире, те да је неопходно активно радити на сузбијању дискриминације на тржишту рада и стварању услова за економску независност жена, смањењу платног јаза, борби против насиља над женама, као и промовисању једнакости жена и мушкараца у области доношења одлука.

"Када погледамо законски оквир и све оно што смо урадили у протеклом периоду, у поређењу са земљама ЕУ, верујем да можемо да будемо задовољни оствареним напретком у бројним сегментима", додала је Маја Гојковић.

Србија је, како наводи, највише постигла по питању заступљености жена на местима где се доносе одлуке, па је тако у парламенту 37 одсто жена, жене су на најважнијим местима у влади, на челу Народне банке Србије, Уставног суда Србије, Републичког јавног тужилаштва, Тужилаштва за ратне злочине, али их, међутим, нема довољно на челу локалних самоуправа и великих јавних система.

Бројне препреке за жене на тржишту рада

Гојковићева је навела да се жене сусрећу с бројним тешкоћама на тржишту рада и у области предузетништва, а да су у посебно тешком положају, поред жена с малом децом, оне старије од 45 година које су изгубиле посао, као и да је на руководећим позицијама двоструко више мушкараца него жена.

"И оно што је још увек велики проблем, просечна зарада мушкараца је већа од просечне зараде жена", истакла је председница Скупштине Србије.

Истакла је да је један од кључних изазова и сузбијање насиља над женама и борба против сексизма и мизогиније, које нису ретке појаве у нашој јавности.

"Борба против насиља над женама и насиља у породици остаје један од приоритетних циљева", истакла је Маја Гојковић и подсетила да је парламент усвојио Закон о спречавању насиља у породици.

Додала је да верује да Србија може да направи још један корак напред и након десет година усвоји нови закон о родној равноправности.

"Нови закон о родној равноправности видим и као прилику да се направи још један корак напред у спречавању дискриминације приликом запошљавања, остваривања права на зараду, социјалне и здравствене заштите", истакла је Маја Гојковић.

Фабрицијеве похвале на рачун Србије

Шеф делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици каже да је Србија прва земља ван Европске уније која је увела индекс родне равноправност, а да су резултати, који су презентовани прошлог децембра, показали да је укљученост жена у политички живот сврстава у једну од најуспешнијих земаља на том пољу.

Фабрици је истакао да је Европска унија пионир у равноправности полова, али да треба још много тога да се уради.

"Европска комисија има пет приоритетних области, а то су како повећати улогу жена на тржишту рада и повечати њихову економску независност, смањити разлике у зарадама између мушкараца и жена, повећати једнакост родова у процесу одлучивања, као и заштиту од родног насиља и промоција права жена на међународном нивоу", истакао је Фабрици.

Подсећа да је ЕУ заједно са Србијом прошле године покренула трогодишњи пројекат посвећен јачању управног капацитета за родну равноправност у јавној управу, док је, како истиче, друга компонента пројекта борба против родно условљене дискриминације и насиље над женама.

"На европском нивоу запосленост жена је 60,6 одсто, док је тај просек код мушкараца 71,1 одсто. Жене у просеку зарађују мање по сату у односу на мушкарце на истом радном месту. Оне чине само четвртину чланства у управним одборима великих корпорација. Што се тиче политике, то зависи од земље до земље. Негде је укљученост жена виша од 40 одсто, док је у неким државам та бројка испод 20 одсто", навео је шеф Европске делегације у Србији.

Нерешени проблеми - економска независност и родно насиље 

Фабрици је подсетио је и да се сутра обележава 110 година од дана када је установљен Међународни дан жена, 8. март, да је много тога постигнуто, али да истовремено треба да се размишља о питањима која још нису решена, попут економске независности жена, разлике у зарадама, као и родног насиља.

"Овај догађај је прича о кохезији о правима жена и равноправности који су важан елеменат у изградњи кохезивног друштва и кохезивни Европе", закључио је Фабрици.

Домаћин ове међународне конференције, амбасадорка Румуније у Србији Оана-Кристина Попа, истакла је да Румунија као земља која председава Савету Европске уније не брине само о политици и спољној политици, већ и о вредностима, а родна равноправност и права жена део су тих вредности.

"Хоћемо да подигнемо свест о родној равноправности и управо због тога смо дошли на идеју да организујемо овај догађај који је првобитно био замишљен као мали догађај", истакла је Попа.

Амбасадорка Румуније је закључила да је циљ конференције да се повежу Европска унија и УН у спровођењу кампање посвећеној родној равноправности.