Шта факултети нуде у замену за више школарине

Три хиљаде на Учитељском до 18.000 на Саобраћајном факултету. Неки мењају цену на сваке две године, а има и факултета на којима је школарина иста више од 10 година. Али, ко ће боље објаснити разлоге него економисти.

"Када се ради о промени номиналних цена у економији, када се ту ради о усклађивања цена са инфлацијом - најчешће се не третира као промена цене. То је усклађивање са реалном ценом. Тачније, Економски факултет цене није мењао уназад седам година, током тих година је кумулативна инфлација била преко 12 процената", објашњава декан тог факултета проф. др Бранислав Боричић.

Свим студентима који заврше у року са просеком изнад 8,5 Економски факултет обезбеђује посао у струци. Правни факултет повећаће школарине за четири хиљаде и, такође, нуди погодности за студенте.

"Правни факултет је један од, да кажемо, ретких факултета који даје 100 школарина социјално угроженим студентима. Затим, самофинансирајући студенти добијају уџбенике од стране факултета на име школарине коју дају, добијају могућност плаћања школарине на четири и више рата", истиче проф. др Бојан Милисављевић, продекан за наставу Правног факултета.

За нове школарине, које ће на већини факултета порасти до 5 одсто, добијена је сагласност Сената Универзитета. Из Ректората подсећају да 25 факултета неће мењати цене.

"Питање је како други факултети успевају да не подигну цене, јер трошкови расту и ми смо сви свесни тога. Факултети углавном базирају свој рад на веома скупој опреми. Можда цене код нас мирују, али цене савремених технологија не мирују. Много је нових програма. Ако погледате колико програма нуди Универзитет у Београду, па то је фасцинантно", каће проф. др Петар Булат, проректор Универзитета у Београду.

Међу факултетима који су "поскупели", најнижа школарина биће на Машинском факултету - 72.000 динара, а највиша на Саобраћајном и износиће око 108.000 динара. У идућој школској години Београдски универзитет уписаће око 15.000 студената, од тога око 5.000 самофинансирајућих.