"Опсада" домова здравља, милион хипохондара у Србији

Лекари у домовима здравља тврде да је 90 одсто долазака пацијената непотребно и да није реч само о старим људима. Чешће од нас, код лекара иду само Данци. Више од милион наших људи иде у просеку десет пута годишње код лекара опште праксе без реалног разлога.

"Хипохондрија се квалификује као стална потреба провере да ли болујемо од неке опасне болести и јављање симптома који указују на то. То стање мора да траје бар шест месеци да би се то назвало хипохондријом", рекао је гостујући у Јутарњем програму начелник Клинике за неуропсихијатрију "Доктор Драгиша Мишовић", Владимир Дилигенски.

Са друге стране, према речима докторке Невенке Димитријевић из Дома здравља Вождовац, ако је неко на боловању на пример два месеца, пацијент мора бар десет пута да посети изабраног лекара, да иде на комисију и слично.

"Када је реч о хипохондрији, једини начин да се неко разувери да долази стално код лекара је да се уведе нека мера Фонда која би ограничила неке услуге на одређени број. Око 30 одсто пацијената сматра да је неопходно да се стално јављају изабраном лекару да измере притисак, да иду у лабараторију", објашњава докторка Димитријевић.

Савети комшија, надрилекарство данас су замењени саветима са интернета, што ствара сајбер хипохондрију.

"Сајбер хипохондрија је стање када хипохондри трагају за симптомима и доказом своје болести на интернету, што наравно није добро. Често долазе људи који имају превасходно менталне проблеме па тек онда телесне. Концентрацијом на било који бол ви појачавате симптоме и до 400 пута. Уколико се концентришете на неке симптоме везане за кожу, можете да повећате телесну температуру и до 0,4 степена. Оно што је ту проблем је што пацијенти стварно верују да су болесни, а приступ здравственим установама је слободан и они увек могу да дођу код лекара", каже Дилигенски.

Загушене здравствене установе 

Према речима докторке Димитријевић, у урбаним срединама то већ представља озбиљан  проблем јер су здравствене установе загушене.

"То није добро зато што од масе симптома које пацијенти износе може да се провуче да неко има заиста озбиљно обољење. А уз то сваки пацијент који дође и каже своје симптоме има их или не то мора да се упише и на тај начин нам администрација додатно одузима време", наглашава докторка Димитријевић.

У извештају Евростата пише да хипохондрије нема кад је реч о зубарима, јер 66 одсто наших грађана никада није отишло код зубара.

"Хипохондрије у стоматологији нема јер се велики број људи плаши, а са друге стране, те услуге се плаћају", објашњава доктор Дилигенски.

Са друге стране, чак 30 одсто људи уопште не иде лекару. Према речима доктора Дилигенског, ако уопште нема страха, то такође није добро јер се тада потцењују неки симптоми који могу да укажу на неко озбиљно обољење које, ако се не дијагностикује на време, теже се лечи.

Докторка Димитријевић каже да су превентивни прегледи јасно дефинисани и односе се на укрштање фактора ризика као што су гојазност, хипертензија, дијабетес и генетске предиспозиције.

"Хронична обољења доводе до наглих инсулта, што може да доведе до губитка радне способности, али и до смрти", каже докторка Димитријевић.