Милетићи – једина српска породица у селу Опрашке

Између порушених кућа и напуштених имања живи једина српска породица у селу Опрашке надомак Истока. Нису ни староседеоци, ни повратници – из Крушевца су у Метохију дошли пре десет година.

"Вукла нас је дедовина, нисмо хтели да то остане запуштено, запарложено. Надали смо се некој будућности, лепшем животу", каже Петко Милетић из села Опрашке.

У такав живот су веровали у почетку. Улагали су у пластенике и чували шест крава. Добро су, кажу, живели од продаје сира све док им није запаљено имање. Данас живе од социјалне помоћи.

"Тренутно се бавим производњом сена и детелине, али као што видите, није ништа продато. А што ме више брине, можда ће ове године нешто отићи, али како стоје ствари, комшије Албанци одлазе за иностранство и гаси се фонд", каже Петко.

Албанци одлазе, а Срби више и не свраћају. Готово целу годину Милетићи проводе сами.

"Ми смо још релативно млади. Недостаје ми да попричам са неким, да се насмејем, да попијем кафу, добијем неки савет", каже Снежана Милетић.

Пуној кући радују се једино за славу и Божић. Али је до ове куће све теже доћи.

До села Опрашке стиже се кроз албанске засеоке макадамским путем. Најближа српска средина је енкалава Осојане, удаљена четири километра.

"Ако се овако настави, за пар година ни ми нећемо моћи да прођемо, једино само хеликоптером. Без пута ништа. Јер кад немаш пут, неће нико да дође, ни оно што имаш не можеш да продаш", каже Снежана.

Најтеже је деци која свакодневно путују до школе у Осојану.

"Понекад ме тата пошаље или одведе да се играм са другарима пошто овде немам са ким", каже Лазар и додаје да су му најближи другари у Осојану.

Док ће деца, каже домаћин, напустити село по завршетку школе, он и супруга остају док год буду имали снаге.

"Истрајавам што се мора, немамо другог избора, ту смо где јесмо, сутра и да се предомислим и да одемо у Србију – где ћу. Ја 53 године имам, ко ће мене да запосли", каже Петко.

У Опрашке су се први Срби вратили 2006. године у тада обновљених 13 кућа. Касније су изграђене још две, али су у међувремену све напуштене.