Вековни сјај Студенице

Оснивача лозе Немањића, Стефана Немању, Српска православна црква прогласила је за светитеља и слави га 26. фебруара као Светог Симеона Мироточивог. Сматра се једним од најзначајнијих српских владара и заједно са сином Савом, утемељивачем Српске православне цркве.

Владавину Стефана Немање одликује почетак подизања монументалних владарских задужбина, као и појава аутентичног српског стила у сакралној архитектури, познат као рашки стил.

"Стефан Немања је оставио власт сину Стефану Првовенчаном, жупану, касније краљу и Немања се замонашио 1196. и предао власт сину и дошао у Студеницу и овде боравио непуне две године. Потом је отишао на Свету Гору у Манастир Хиландар", прича др Тихон Ракићевић, игуман Манастира Студеница.

Да Студеница блиста у сјају времена када је и подигнута, брину стручњаци републичке службе споменичке баштине. Тако је Друштво конзерватора Србије признање, доделило Невени Дебљовић Ристић за рестаурацију и реконструкцију сеферне бифоре на Богородичином храму.

"Сама представа која се налази у лунети има један изузетно значајан иконографски смисао и употпуњује знања о духовном и теолошком смислу које има архитектонска пластика Богородичине цркве", наводи архитекта конзерватор др Невена Дебљовић Ристић.

Да се Стефан Немања повукао са власти и замонашио, да је преминуо као монах Симеон у манастиру Хиландару 1200. године и много тога још из богате, али и тужне српске историје, проповедају верујућем народу и бројним туристима монаси студеничког братства.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.