Страх и нада – донирање органа за почетак новог живота

У холу Европског парламента изложба младе литванске уметнице Аустеје Шепуте, настала на основу личног искуства са донацијиом органа.

"Мој отац је чекао на трансплатацију срца две и по године, и у једном тренутку лекар је рекао да породица треба да се спреми за план Б. На крају је отац преминуо. Желела сам да овако изразим своја осећања и покренем људе на размишљање – да ли могу себе да замисле као донаторе органа", наводи Аустеја Шепуте.

Негатив форме органа симболизује примаоца, а позитив донатора органа. Састављене две форме спајају се у облику поклона. Такав поклон спасао је живот Писане Ферари пре 17 година.

"Боловала сам тада од неизлечиве смртне плућне болести. Дијагноза ми је постављена кад сам имала 33 године, али пре 17 година сам прошла кроз трансплатацију оба плућна крила", наводи Фераријева.

Од тада се ситуација у Европи значајно поправила. Број донација и пресађених органа сваке године се повећава, али многи пацијенти и даље умиру на дугим листама чекања.

Потребна сарадња на европском нивоу 

"Трансплантација је област у којој постоји огромна потреба за европском сарадњом, јер је пре свега важно да можемо да учимо једни од других", наводи Мартин Сајсел из Европске комисије.

Србија треба да искористи процес приступања да преузме прописе и искуства земаља које имају најбоље резултате.

"На Балкану имамо и нека негативна искуства из прошлости, везана за Косово, случајве трговине органима. Зато је важно питање поверења у систем, што се може постићи уз информисање и обуку", наводи Сратос Хацисирос из Светске здравствене организације.

Донација органа може да значи повратак животу, као у случају Писане Ферари, али потребна је боље разумевање и свест о њеном значају, поручено је у Европском парламенту.