"Израда закона о спречавању корупције у атмосфери притисака"

Радомир Илић је, на јавној расправи о Нацрту закона о спречавању корупције, рекао да постоје појединци који желе да "изгурају" одређена решења у овом закону.

"Мислим на политичке притиске, различите видове неаргументованог разговора, насиља. То раде поједини политички чиниоци, појединци из институција и међународних организација. Притисци се врше и на мене лично. Иду толико далеко, чак и према мојој породици. Дужан сам о томе да обавестим јавност", рекао је Илић.

Поручио је да на те притиске не пристаје, због интереса грађана Србије и интереса Републике и додао да закон неће писати појединци који имају личне интересе.

Постоје, каже, и лобирања код међународних организација да Србија добије лоше мишљење о закону, јер "нису прошла нека решења".

Илић је рекао да ће, уколико се притисци буду наставили, обавестити јавност о сваком појединачно, те да ће то учинити као узбуњивач.

Оцењује да поједицни желе да уруше Агенцију за борбу против корупције и поручује да им то неће дозволити.

По важећем закону, објаснио је, директора Агенције бира одбор, који је иначе другостепени орган.

"Када се боље погледа закон, директор нема тако велика овлашћења већ одбор. Пошто одбор има већа овлаћења а другостепени је орган, онда је то лоше постављено", истакао је Илић.

Илић се осврнуо на претходни период, рекавши да је бивша директорка Агенције Татјана Бабић изабрана "преко ноћи" и да је четири године била незаконито изабрана, те да су њене одлуке биле такве да су могле да се сруше.

"Ко ће да плати ту одштету, јел' ће Зоран Стојиљковић? (некадашњи члан одбора) Где је тај Зоран Стојиљковић данас? Направили милионску штету Србији и данас се бавимо синдикатима", прокоментарисао је Илић.

Говорећи о раду на Нацрту закона, Илић каже да су постојала два начина да се реши питање одбора - први је да влада и председник Републике престану да предлажу чланове одбора, а други је професионализација, односно да директор и чланови одбора полажу тестове.

Илић је рекао да је Нацртом предвиђено да се директору дају овлашћења одбора, дакле да има већа овлашћења, а да одбор као другостепено тело добије назив веће агенције.

Министарство правде, објашњава, имаће техничку улогу и расписаће конкурс за директора, потом ће формирати комисију која треба да прикупи документацију и онда они који конкуришу, каже, полажу тест из три дела - знање о борби против корупције, тест интегритета и трећи део је програм.

На исти начин се бирају и чланови већа, с тим што они не морају да имају програм.

Додао је да у Нацрту пише да Агенција има право да уз сагласност врши увуд у рачуне оних које контролише.

Сикимић: Не треба ићи испод садашњих стандарда

Директор Агенције Драган Сикимић рекао је да су том телу потребна средства, људи и овлашћења за добро функционисање и додао да је он исказао јасан став да не треба ићи испод стандарда који су постављени садашњим законом.

Указао је и на документе који се морају испоштовати, односно на обавезе према међународној заједници будући да се Србија налази процесу присутупања ЕУ, а реч је о препорукама Европске комисије, акционом плану за поглавље 23 и извештај о напретку.

На округлом столу током прве јавне расправе, Марија Митић из делегације ЕУ је рекла да је важно што је речено да ће се расправа наставити и што ће бити још скупова на којима ће учествовати међународна и домаћа јавност.

Поздравила је усвајање препоруке од стране Министарства правде које су стигле из ГРЕКА (GRECO - Група држава за борбу против корупције).

"Још нам је важнији ефекат закона и испуњавање прелазних мерила која указују на процесе који треба да се догоде, а то је превенција корупције. То је нешто што може да се измери, постоје међународни показатељи. Нажалост, они за Србију стагнирају неко време. Надамо се да ће се то променити применом закона", рекла је Митићева.

Сикимић је одговорио да држава показује намеру да се "ухвати у коштац" са корупцијом, а у прилог томе, додаје, говори да је буџет агенције ове године већи за око 20 милиона динара, да је надлежни скупштински одбор усвојио систематизацију која треба да резултира да се запосли двоструко више људи, као и да се надлежности Агенције решавају Нацртом закона.

"То су три неопходне ствари за рад агенције", истакао је Сикимић и поздравио промену назива из Агенције за борбу против корупције у Агенцију за спречавање корупције.

Из Министарства правде кажу да ће на следећем скупу бити присутни и представници цивилног друштва.