Европски дан жртава, обавеза државе да пружи подршку

"Свако од нас може постати жртва. О томе говоре подаци Европске комисије за 2017. годину, да је 15 одсто или чак 75 милиона људи у Европској унији било жртва неког кривичног дела", напоменуо је Илић на конференцији поводом обележавања Европског дана жртава на којој је представљен и радни текст Стратегије.

Због тога је, како је истакао, обавеза државе да свакоме ко је доживео несрећу да буде жртва, добије подршку, довољну да превазиђе или бар умањи трауму виктимизације.

"Имајући у виду да ова област захтева јединствен приступ правосудних институција, али и бројних других државних органа и организација цивилног друштва са којима жртва долази у контакт, препозната је потреба за успостављањем једног координисаног система подршке како би жртва са једне стране имала приступ уједначеним, доступним и квалитетним услугама подршке, а са друге стране да се обезбеди оптимална искоришћеност постојећих, како људских, тако и материјалних ресурса", истакао је државни секретар.

Указао је да је најзахтевнији корак у реализацији Стратегије, успостављање мреже служби за подршку жртвама и сведоцима на територији целе Републике Србије.

"Реализација ове Стратегије ће омогућити постојање и праћење прецизних података о броју и структури пружалаца, а то ће обезбедити квалитетније планирање средстава неопходних за функционисање система", истакао је Илић.

Додао је да ће се стандардизовати процедура за индивидуалне процене потреба жртава, упућивања на службе подршке, као и самог пружања подршке, а посебна пажња ће се посветити обуци кроз сарадњу са Правосудном академијом.

Говорећи о реализацији свих наведених мера, Илић је указао да ће се посебна пажња посветити усаглашавању са европским стандардима, али и да ће се учинити све на очувању и унапређењу већ постојећих решења у одређеним сегментима положаја жртава у Републици Србији.

Подршка ОЕБС-а у реализацији Страгегије

Шеф ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио сматра да ће тај стратешки документ омогућити грађанима Србије који постану жртве или сведоци кривичних дела, системску и ефикасну подршку и помоћ.

Истакао је подршку своје мисије Влади Србије и Министарству правде у реализацији циљева из Стратегије.

Када је у питању накнада штете, председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић указао је да у пракси кривични судови најчешће жртве упућују на парницу, који често трају годинама, и изискују нове трошкове које плаћа жртва која такође мора поново да препричава своја негативна искуства.

Због тога је важно да се успостави адекватан систем за сатисфакцију жртава, сматра Милојевић.

У том смислу биће израђене смернице за поступање намењене јавним тужиоцима и судијама кривичних одељења за одлучивање о имовинско-правним захтевима, рекао је Милојевић.

Стратегија за период 2019-2025. је део ширег пројекта Министарства правде "Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији", који спроводи са Мисијом ОЕБС-а у Србији, а финансира га ЕУ.

У израду стратегије биле су укључене све надлежне институције – Републичко јавно тужилаштво, Врховни касациони суд, Државно веће тужилаца, Високи савет судства, Министарство унутрашњих послова, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и невладине организације Јуком, Астра и Српско удружење за кривично правну теорију и праксу.

Њу ће пратити Акциони план који ће након консултативног процеса, бити на јавној расправи заједно са Нацртом стратегије.

Национална стратегија, како кажу њени писци, треба да обезбеди систем у којем се поштују људска права и који жртвама омогућава приступ правди без дискриминације по било ком основу, као и унапређење положаја жртава и сведока у кривичном поступку у складу са ЕУ стандардима.

Поред осталог, овај документ предвиђа формирање Националне мреже служби за подршку жртвама и сведоцима, које треба да се успоставе при свим вишим судовима у Србији.

У Национаној мрежи биће и већ постојеће службе при Вишем суду у Београду и Тужилаштву за ратне злочине, као и службе подршке при центрима за социјални рад, сигурним кућама, организацијама цивилног друштва.

Жртве ће, према решењима из радног текста Стратегије, добити право да буду информисане о пуштању учиниоца кривичног дела из затвора - на слободу.

Такође, жртвама и сведоцима кривичних дела поред добијања информација о правима, биће обезбеђена емотивна подршка, психолошка и психо-социјална подршка, медицинска помоћ, збрињавање у оквиру сигурних кућа, пружање бесплатне правне помоћи, укључивање у индивидуалне и групне третмане рехабилитације, укључивање у програме психо-социјалног и економског оснаживања.

Жртве ће у складу са Законом о бесплатној правној помоћи који ове године почиње да се примењује имати и право на бесплатну правну помоћ.

Стратегија сугерише прописивање мера којим би се обезбедило избегавање контакта између жртве и учиниоца кривичног дела, заштита жртве у току спровођења доказних радњи као што су испитивање или вештачење, као и заштита приватности жртве.

Деца су, поред старих, болесних, жртава породичног насиља и дискриминације, издвојена као посебно рањиве жртаве, које захтевају и посебну и континуирану заштиту.

Цео докумет објављен је на интернет сајту Министарства правде, а његова презентација је планирана за петак 22. фебруар у сарадњи са Мисијом ОЕБС.

На представљању Стратегије у Клубу посланика о европским стандардима заштите жртава говорили су Заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Матеја Норчич Штамцер, као и шеф делегације Савета Европе Тобијас Флесенкемнер, а потом су представници судова и тужилаштава као и невладиних удружења детаљно дискутовали о предложеним решењима из радног текста.