Утврђивање професионалних болести скупо и неефикасно

Проблем је настао пре више од 10 година, када је Републички фонд здравственог осигурања престао да плаћа утврђивање професионалних болести. Та обавеза прешла је на послодавце.

Директорка Управе за безбедност и здравље на раду, Марина Фуртула истиче да је од тог тренутка послодавац више нема мотив, никакву сатисфакцију да пријави професионалну болест зато што је утврђивање прилично скупо.

У Србији постоје многе недоумице ко и на који начин утврђује професионално оболење, јер је у Србији прошле године оно утврђено само код два запослена. Рецимо, 2006. године установљено је 230 професионалних оболења.

"По европском стандарду сматра се да осам одсто случајева канцера плућа су заправо последица оног што су оболели доживели током свог радног века", наводи Саша Димитријевић из Удруженог гранског синдиката "Независност".

У Холандији четири хиљаде људи годишње изгуби живот услед дугогодишње изложености неповољним радним условима, али они сваке године утврде око 30 хиљада професионалних оболења.

"Ако си 40-годишњи радник и разболиш се, мој синдикат ће тужити послодавца јер је он одговоран зато што је тај запослени оболео. И због тога мора да му плати", истиче Вим Ван Велен из холандског синдиката ФНВ.

У Србији је за 10 година прошле године забележен највећи број смртних повреда на раду. Влада Србије је 2019. прогласила Годином заштите безбедности и здравља на раду.

До краја године најављују доношење Закона о осигурању од повреда на раду. Њиме ће бити прописано колику одштету послодавац плаћа раднику за повреду или његовој породици за евентуално изгубљен живот на послу.