Београд има тим за подршку свакој великој инвестицији

Горан Вешић је то рекао одговорајући на примедбе око спорости градског секретаријата током примене процедура и навео да град сваком ко улаже преко 50 милиона евра додељује посебну радну групу, што је пут за решавање проблема.

Весић је, као први панелиста на скупу, рекао и да је Београд окренут ка великим инвестицијама, али је додао да не води самосталну политику, већ је то део политике Владе Србије која је дала огроман допринос да се убрзају инвестиције.

Весић је приметио да су највеће и најкомплексније инвестиције су у Београду, па се очекује да и пројекти буду у складу са законом да не би били враћени.

Београд из године у годину даје дозволе за по милионе квадратних метара да се гради, а велики инвеститори имају могућост за сарадњу са Владом и Министарством грађевина, подсетио је заменик градоначелника Београда.

Говорећи о инвестицијама, он је објаснио да је Београд регионални центар и зато је потенцијал за станоградњу већи што треба искористити.

Додао је да ће се радити концепту Београда као зеленог и пешачкога града, као и да ће јавни саобраћај томе прилагођавати. 

Из центра Београда се сели индустрија, приоритет пешаци и метро

Београд се развија у складу са светским стандарима, а нова Стратегија развоја града подразмева три главне одреднице - измештање индустрије из центра града, спуштање града на реке и промена хијерархија, тако да ће пешаци, бициклисти и јавни превоз имати приротиет, изјавио је донедавни градски архитеткта Милутин Фолић.

Фолић је рекао да измештање индустрије из центра града представља велики посао, с обзиром да 40 одсто периферних насеља нема канализацију, а 20 одсто нема пут.

Такође, навео је, треба из центра града до периферних места увести и адекватан јавни певоз.

Друга одредница у Стратегији развоја града је спуштање Београда на две реке, које су, према Фолићевим речима атрактивне, али недовољно искоришћене.

"Трећа одредница је промена хијерархије у саобраћају. Пешаци, бициклисти и градски саобраћај морају да добију приоритет. У свету су с тим кренули још седамдесетих година, у Копенхагену на пример шеседесетих, ми мало каснимо, али и то кашњење доноси бенефите да видимо где су други погрешили и да не направимо исте грешке", рекао је Фолић на панелу. 

Додао је да је метро један од највећих пројеката у граду, који је у духу Стратегије.

"Београд је последњи град у Еворопи који има више од милион и по грађана, а који нема метро. Тренутно је физибилити студија у завршној фази коју радимо с француском копманијом. Требало је да буде завршена до краја фебруара, али је рок померен из оправданих разлога.

Када на пролеће буде завршена физибилити студија, моћи ћемо да разговарамо са потенцијалним партнерима", истакао је Фолић.

Поред стандардних саобраћајних планова, изградње метроа, функционалнијег јавног превоза, идеја је, каже Фолић, да се направи и водни саобраћај, попут оног у Будимпешти.

"Сада када смо почели да спуштамо град на реке, измештамо индустрију из центра града, склањамо пругу, сада коначно има смисла да се успостави тај водни саобраћај. Ми смо завршили с припремом постављања понтона, надам се да ћемо за водни саобраћај наћи партнера", рекао је Фолић.

Упитан да ли ће се на рекама задржати концепт сплавова, Фолић каже да је Београд по томе препознатљив и да је намера да сплавови остану на рекама, али под одређеним условима.

"Голф клуб испод Авале" 

Генерални менаџер Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда Бранислав Поповић изјавио је да је један од задатака Дирекције обрачунавање доприноса инвеститора који иде у градску касу.

Према његовим речима, изменом закона дата је и могућност да уместо за допринос, инвеститори могу новац да улажу у локални развој, као што је на пример санирање путева.

Кључ је, додаје Поповић, да се новац од доприноса користи за улагање у периферна насеља, и подсетио да насеље Крњача од 70.000 становника нема канализацију, као ни Калуђерица са 30.000 становника, али да је за то београдско насеље завршен тендер за изградњу канализације.

У плану је, додаје Поповић, да се "оживи" простор некадашње Шећеране и Хиподрома, који ће представљати нову атракцију града за спортска и културна дешавања.

Поповић је најавио и изгрдњу Голф клуба испод Авале који ће се простирати на око 80 хектара.