Змајева награда додељена Зорану Костићу

Овогодишњи лауреат говорећи о Јовану Јовановићу Змају, по коме награда носи име, каже да такву гипкост језика и сочност до сада нико није постигао, те да је његов језик и данас остао млад. 

Зоран Костић је рекао и да Змајева награда, коју је вечерас добио, представља остварење неких Змајевих идеала.

"Све српске земље обједињене су у овом признању. Издавач је једина српска кућа из овакве Црне Горе, каква је данас, где је све српско сведено на минимум и где је све одсрбљено. Ја, као аутор, књигу сам писао у Републици Српској, где живим две деценије. Дакле, обједињен је цео српски простор и то баш на данашњи дан, када Матица српска обележава 193. годишњицу, коју им честитам", изјавио је новинарима Костић непосредно пре доделе признања. 

Истакао је да књижевност настаје у оквирима једног језика и ту су границе.

"И могу нас оптуживати за великосрпски тон, ја не сматрам да је то тако, јер границе заправо одређује језик. Моју књигу посветио сам страдању српског језика. Посвећена је том черупању српског језика, претварању многих територија, као што је Црна Гора, где је, такође, настајао српски језик и где сам ја одрастао, претворили су га у псеудојезик, црногорски. Тај језик не постоји, као ни босански, ни лингвистички, ни научно", нагласио је Костић, откривши да је књизи песама "Пулсквамперфекта" најпре хтео да да назив "Издаја језика".

Поводом јубилеја Матице српске, њен председник Драган Станић изјавио је за Танјуг да би оснивачи ове институције данас били поносни на резултате које остварују. Каже да је 2018. година "стабилизације и напретка", у материјалном и организационом смислу и истиче да су прошле године имали рекордан број књига.

"Добили смо значајну финансијску подршку државе, пре свега за енциклопедијско-лексикографске послове. Нови производи Матице српске су српска енциклопедија, четврта књига, седма књига биографског речника, лексикон писаца српске књижевности. Ове године биће завршена нова књига у српској енциклопедији, а почетком следеће године биће објављена", изјавио је Танјугу Драган Станић.

На свечаној седници Матице српске, поводом јубилеја, говорио је и епископ бачки Иринеј и то о још једном значајном јубилеју – осам векова српске архиепископије. 

"Црква мора да сачува своју слободу. Њоме не могу да управљају никакви председници држава. Једина глава цркве је Исус Христос, пастирску одговорност носе њени епископи, а поред овога неопходни су истински пастири. Од сваке опасности споља, за цркву су опаснији унутрашњи вукови", навео је епископ бачки Иринеј. 

Нагласио је и да је аутокефалност увек била независна од државне власти, те да је "суштински потреба цркве увек имала предност над жељама државе".

"Поједини, рећи ћу корумпирани, политичари данас покушавају да изједначе непостојеће идентитете", рекао је Иринеј, наводећи као примере Русију и Украјину и Србију и Црну Гору.