Винарство у Србији – повратак аутохтоним сортама

Мале и средње винарије препознале су засићење комерцијалним укусима и мирисима па све више подижу засаде под старим сортама. Све више је и органске производње. Цена је и 20 одсто већа, а производња јефтинија, кажу произвођачи. Са хектара се добије 3.000 литара вина.

"Рецимо да имате 3.000 чокота на око један хектар, из тога можете да имате 3.000 литара вина. По десет евра то вам је 30.000 евра годишње, а трошак је заиста врло мали око пет-шест хиљада евра јер нема хемије, врло мало људског рада", објашњава Бранислав Анђелић, винар из Гроцке.

Најбоље зарађују они који се баве и туризмом. На кућном прагу избегавају накупце и дуг перид наплате. Упошљавају и комшије.

"Ту су произвођачи сира, произвођачи меда, сухомеснатих производа. Ако одете негде, попијете, погледате неки културно-историјски споменик, морате негде да преноћите", напомиње Зоран Рапајић из Винских путева Србије.

Регионални наступ кључ успеха 

Захваљујући вину и бизнису, на истом месту Срби, Хрвати и Словенци. Са винарима још седам земаља основали су Панонске винске коридоре. Циљ је наступ на трећем тржишту попут Кинеског.

"Мислим да ћемо моћи не само произвести вина, не само да суделујемо на неком сајму него да ћемо ми имати свој властити сајам и да ће то бити једна страшна сарадња", наводи Роберт Брегант из Винских коридора Хрватске.

Удружење би могло да значи и бољи пласман на тржиште бивших република. У Словенији нас памте по вину из времена индустријских гиганата.

"Разговарамо да ћемо направити винотеку у Љубљани на око 2.000 квадратних метара. И српска вина ће добити своје место у Европи после дуго времена", истиче Леон Погелшек из Панонских винских коридора.

Субвенције државе 

Србија има 360 регистрованих винарија, 2011. било их је 140. Највећи замајац био је пре десет година.

"С обзиром на то да је дошло, ипак, до једне благе стагнације у подизању засада под виновом лозом, али и у формирању нових винарија, неопходно је да се тај степен субвенција повећа", каже Небојша Марковић са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.

Држава винарима враћа половину уложеног у саднице, опрему, механизацију и то до пет милиона динара.

"За подизање винограда са аутохтоним сортама винове лозе Министартво даје посебне бонусе и то у износу од 100.000 динара по хектару", напомиње Јелена Кузмановић из Министартва пољопривреде.

Латинска пословица каже да је у вину истина. Истина о вину каже да је оно добро али само када се пије умерено. Тада је здраво за стомак, главу и срце.