"Јабланом" против емоџија

Циклус измене књижевног програма у школама почео је ове године у првом и шестом разреду основне школе, као и првом разреду гимназије. Од следеће године измене очекују други и шести разред основне, и други разред гимназије.

Списак домаће лектире и књижевних дела за обраду у школи је скраћен, а тај корак је начињен како би се наставницима дало више времена да са ученицима анализирају неко књижевно дело, а не да преко њега само "претрче".

Заменица директора Завода за унапређивање образовања и васпитања Дејана Милијић Субић каже за РТС да је поступак припремања наставног програма изузетно озбиљан.

О програму брине комисија коју су формирали стручњаци са универзитета. Поступак измене програма је врло одговоран, расправе су веома жустре и ради се "врло свесно и савесно".

"Сваке године се зна шта је то такозвани 'велики канон' у књижевности, која су то дела која су неопходна и која треба да представљају ковчег знања сваког будућег грађанина ове земље. А онда покушавамо да у програм ставимо и она дела која још нису канонизована, али су врло блиска ученицима који су веома мали и који тек овладавају чаролијом читања", објашњава Милијић Субићева.

Списак неће бити "замрзнут" на дужи период и подложан је променама. Нови концепт образовања налаже да се прати програм који је у школама, околности се брзо мењају, па би измене поново могле да се нађу на столу за пет-шест година.

Сви су књижевни критичари

Изостављање "Дневника Ане Франк" из лектире изазвало је бурна реаговања у Хрватској.

Дејана Милијић Субић очекује оштре коментаре и код нас јер је, како каже, то тема која интригира јавност и "сви постају књижевни критичари" и знају које наслове никако не треба искључити са списка.

"Ми можемо да ставимо и 200 дела у књижевни програм, вероватно би онда јавност била задовољна и сви би пронашли књижевно дело које је њима драго, али никаквог ефекта од таквог програма нема", објашњава Милијић Субићева.

Тврди да се, упркос до сада изреченим примедбама, приликом састављања списка веома водило рачуна о националној баштини и да је направљен добар баланс између домаћих и страних дела.

Коментаришући избацивање "Јазавца пред судом" из програма, Дејана Милијић Субић напомиње да је реч о делу превише комплексном за шести разред основне школе и због тога је Петар Кочић у програму заступљен причом "Јаблан" која је много ближа том узрасту.

"Да ли је национални корпус заступљен? Па сад, кад бисмо пролазили таксативно кроз програм ја бих вам показала да у лирици, епици и драми има свега по једно дело које не представља српски литерарни корпус", истиче заменица директора Завода за унапређивање образовања и васпитања.

У изборном делу програма, од 15 понуђених наслова наставници могу да изаберу три. Заступљени су писци који спадају светску књижевну баштину, углавном европску.

Поред тога, наставници имају право да ученицима препоруче шта да читају и ван програма.

Полуинформације на друштвеним мрежама

Дејана Милијић Субић наглашава да није проблем у оспоравању предложене листе књижевних дела, већ у томе што се полуинформације или нетачне информације шире друштвеним мрежама. Једна од таквих информација јесте да ће се на часовима изучавати емотикони и емоџији.

"Информација је постала роба која се продаје и претпостављам да је неком уреднику било занимљиво да такав податак, који није чињеница, стави у наслов. Одлично је, продаће, заинтересоваће, али добар део јавности неће прочитати текст", напомиње Милијић Субић.

Истиче и да, нажалост, нема потребе емоџије уводити у програм јер су они свуда око нас. Основна намера књижвеног програма јесте богаћење културе говора.

"Треба ученике научити да речима богатим српским језиком кажу оно што представља једна сличица. Ја иначе не верујем да је слика јача од хиљаду речи, будући да слика говори другим језиком. Ми ученике треба да научимо да користе тих хиљаду речи и да стварају сопствене слике", сматра Дејана Милијић Субић.

Криза читања код деце и младих људи није мит, али је то, како истиче, "веома индивидуално".

"Криза извесно постоји, али и даље има деце која су пасионирани читачи. Међутим, не може школа да буде једина институција која ће за то да се бори, морају и родитељи да се укључе, јер су они први модел, први пример".

Није нужно имати у кући богату библиотеку, али добра реч о књизи већ отвара врата ка читању.

"Ако ће школа бити једино место где се модел читања пропагира као права вредност, бојим се да смо ми ту битку изгубили", упозорава заменице директора Завода за унапређивање образовања и васпитања.