Положени венци на спомен-плочу Драгана Максимовића

"Народно позориште већ годинама на Максин рођендан, а не на дан када је преминуо или када је претучен, обележава његов живот, велику каријеру и допринос српском и југословенском позоришту и филму", рекла је Тања Шљивар.

Она је истакла да се тиме подсећа на велики уметнички допринос и живот глумца који је преминуо три дана пре свог рођендана.

Тања Шљивар је рекла да је Максимовићев трагичан одлазак само један од случајева који нас опомињу на огроман проблем расизма и да се не смеју допуштати пропусти у кажњавању насиља.

Максимовић је 4. фебруара 2001. године, два и по месеца пошто је претучен, подлегао повредама.

Спомен плоча, поред некадашњег ресторана "Бели град", откривена је 18. новембра 2006. године на иницијативу редитеља Горана Марковића, у знак сећања на признатог драмског уметника, али и као опомена да се такав безумни и лудачки чин никад више не понови.

Максимовић је рођен 7. фебруара 1949. године у Подујеву, а током каријере остварио је више од 60 улога у позоришту, на филму и телевизији.

У Националном театру у Београду дебитовао је 1971. године улогом Војника у представи "Мајка Храброст и њена деца".

Током три деценије, на сцени матичног театра остварио је веома запажене роле у представама "Сарајевски атентат" (Недељко Чабриновић), "Мандрагола" (Фра Бепо), "Британик" (Нерон), "Лењин, Стаљин, Троцки" (Генрих Григоријевич Јагода), "Косовска хроника" (Авдула), "Рибарске свађе" (Бепо), "Последња потера за златом" (Цагер), "Крај партије" (Хам), "Месец дана на селу" (Игњатије Илич Спигељски), "Суђење госпођи Бовари" (Сенар), "Дуго путовање у ноћ" (Едмунд Тајрон), "Максим Црнојевић" (Дужде од Млетака)...

Играо је у телевизијским серијама "Отписани", "Дувански пут", "Приче из мајсторске радионице", "Четрдесет осма - Завера и издаја", "Отворена врата", "Горе доле"...

Глумио је у филмовима "Петријин венац", "Шмекер", "Време чуда", "Последњи круг у Монци", "Ране", "Пад Италије", "Нож", "Ми нисмо анђели", "Црни бомбардер", "Стршљен", "Лепа села, лепо горе"...

Максимовић је, како подсећају из националног театра, био једини српски глумац који је сарађивао са једним од најпризнатијих светских позоришних редитеља Питером Бруком и у његовој драми "Сусрети са изузетним људима", из 1979. године, маестрално је одиграо улогу јерменског филозофа и мистика Гурђијева.