Наташа Тасић о опери, предрасудама према Ромима и претресању у супермаркету

"Зна се ко овде краде..." – реплика из култног филма, пре него што невине Роме, музичаре, оптуже да су једном путнику украли новчаник. Исту реченицу недавно је чула оперска дива Наташа Тасић Кнежевић у супермаркету у Новом Саду. Поделила је то на својој страници на Фејсбуку.

"Па није ми било пријатно. Мени је жао што сам то и објавила, али ме је погодило то што су купци говорили", каже Наташа данас, месец и по после инцидента у "Максију".

Наташа Кнежевић данас је солисткиња у Опери Српског народног позоришта у Новом Саду. Предрасудама пркоси од раног детињства.

"Јесте било предрасуда. Не могу да кажем да није. Било је то време када су децу ромске националности слали у специјалне школе. Тако су се чистила одељења. Многа та деца нису била за специјалне школе."

Какве су биле учитељице према вама?

"Па... били су дупли стандарди. Није исто било вредновање. Сећам се, радила сам контролни из математике и добила петицу и моја учитељица је мислила да сам преписивала и казнила ме је тако што сам поново радила контролни из математике, тако што сам седела сама, у магарећој клупи, и када сам добила поново петицу, она је звала моју маму и моја мама тада није била љубазна и објаснила јој је да не може тако да се понаша према неком ученику, да га кажњава зато што добија добре оцене."

Сећа се Наташа и да ју је учитељица исписала из школе када је била одсутна због операције слепог црева:

"Она је мене исписала из школе иако сам ишла у школу у Тиршовој за децу која остају дуго у болници. Омогућено им је да прате наставу. Мама је отишла са свим тим папирима и онда ме је директор вратио у школу."

Основну школу Наташа је завршила са одличним оценама, након тога је уписала средњу ваздухопловну школу. Пошто је паралелно похађала и нижу музичку школу, покушала је да упише и средњу. Није успела.

"У то време није било Рома да су уписивали соло певање. Рекли су да нема репертоара који ћу ја моћи једног дана да певам... Било ми је тешко. Отишла сам код једног свештеника и рекао ми је: Немој да се секираш, чудни су путеви господњи, не знаш где ће те једног дана живот одвести."

Наташу је живот одвео на Саобраћајни факултет. Истовремено је радила и студирала. Држала је бесплатно часове певања и математике деци из цркве. Од певања никада није одустала и каже да је имала срећу да упозна људе који су препознали њен таленат. Један од њих био је Јован Ћирилов. Принцеза Јелисавета Карађорђевић плаћала јој је стипендију на Академији лепих уметности. Пре десет година Наташа се пријавила на аудицију у Народном позоришту у Београду.

"Пар нас прошло је аудицију и ту сам стекла одлично знање. Упознала сам се са сценом, прошла све мање улоге и добила могућност да наступим на великој сцени као солиста."

Од прошле године пева као солиста у Српском народном позоришту у Новом Саду.

"Учиш и радиш и трудиш се, само што је напорно, све мораш дупло. На пример, закаже се аудиција и ја изађем и прођем, па ми закажу још једну, контролну, па после добијем шансу да певам нешто и сазнам да друге колеге нису имале контролне аудиције. Не осећа се човек добро, уопште."

Наташи је то што је Ромкиња била отежавајућа околност и у тренутку када је постајала мајка. Тврди да је нису примили у чак три породилишта у Београду. У четвртом су је препознали као оперску певачицу. Редовно држи радионице како би помогла да се Роми што боље интегришу у друштво. Пре седам година, као већ остварену солисткињу опере, Наташу је наградио ОЕБС. Доделио јој је награду за најистакнутију Ромкињу на свету.

"Нисам ни знала да су они мене кандидовали за то, ОЕБС. Само су ми рекли да сам уврштена међу десет најистакнутијих жена и најобразованијих и ја сам била једина из Србије. Било је невероватно, међу женама из целог света била сам ја. Заиста ми је значило. Како да ми не значи? То значи да неко види квалитете и препознаје и да се труди да те квалитете истакне на прави начин."

И онда ви одете у супермаркет да купите нешто и као најистакнутија жена на свету, као солисткиња Народног позоришта и успешна мајка и шта се деси?

"Рекли су ми све да испразним из торбе и ја сам испразнила и питала зашто када ништа нисам узела ни купила. У торби су моје личне ствари и ноте и онда су купци почели да добацују да се веома добро зна... Ја сам питала зашто тако причате, нити знате ко сам, нити знате било шта о мени."

Имате ћерку, она иде у школу да ли она има препреке које сте ви имали?

"Не, немам никакве препреке. Имам најбољу учитељицу, другове, и све ми је океј", уместо Наташе одговара њена ћерка Марија.

Да ли то значи да се нешто променило или да Марија има среће?

"Па, и једно и друго. Ствари се мењају, надам се набоље и доста тога се ради са децом и то инклузивно образовање је јако добро. Деца схватају да постоје друга деца која су различита и прихвате их. Схвате да не треба да их дискриминишу."

Можда су то она деца која када порасту неће говорити – зна се ко овде краде?

"Ја се надам да то више никад нико неће рећи."