Кубуровић: Расправа о ревидираном Нацрту тек почиње

Продужење рока, који је предвиђен за 8. фебруар, претходних дана су тражиле поједине невладине организације и струковна удружења.

Кубуровић је тим поводом указала да ће све сугестије и коментари који стигну Министарству закључно са предвиђеним роком бити размотрене за уношење у Нацрт, који ће потом бити прослеђен Европској комисији на мишљење.

По добијању мишљења, план ће бити ревидиран у складу да њим и тек онда ће кренути јавна расправа, навела је Кубуровић на првом првој јавној расправи о првом Нацрту ревидираног Акционог плана за Поглавље 23.

Нагласила је да је припрема првог Нацрта трајала годину дана, од прошлог фебруара, кроз састанке са свим носиоцима активности из Акционог плана, којих има више од 50, као и кроз билатералне састанке са појединачним органима и институцијама.

Када је у питању буџетирање предвиђених активонсти, Кубуровић је указала да ће тај део нацрта бити написан након што Министарство правде добије коментаре и сугестије заинтересованих страна, али да ће у сваком случају бити у Нацрту који ће ићи у Брисел на мишљење.

Министарка је указала да је након скоро три године од отварања преговора са ЕУ дошло време да се ускладе рокови првобитно прописани, неки чак и преамбициозно, као и да се ускладе активности које су се догодиле у међувремену, као што је на пример усвајање Националне стратегије за процесуирање ратних злочине и тужилачка стратегија.

Са та два документа Акциони план је допуњен.

Јоксимовићева о Акционом плану

Министарка европских интеграција Јадранка Јоксимовић изјавила је да је током 2018. године постигнут изузетно видљив напредак у области владавине права.

Јоксимовићева је на представљању првог нацрта ревидираног Акционог плана за Поглавље 23 рекла да ће имплементацијом усвојеног тај напредак бити још видљивији.

Објашњава да је током прошле године спроведен инклузиван и транспарентан процес у вези са уставним амандманима, да је усвојено више значајних закона, те да је израда медијске стратегије у финалној фази и да ће ускоро бити на јавној расправи.

Подсетила је да су Србија и Црна Гора прве државе на које је примењен нови образац преговора који подразумева да се у најранијој фази отварају поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права.

Јоксимовићева каже да је један од разлога за кашњења у примени неких одредби из актуелног Акционог плана за Поглавље 23 управо чињеница да је било мање искуства са том врстом докумената, те подсећа да је ЕК Србији доставила прелазна мерила непоседно пре отварања Поглавља 23 и 24, што се догодило у јулу 2016. године.

Прецизирала је да Национални план за усвајање тековина ЕУ превиђа да Србија до краја 2021. године у потпуности хармонизује законодавство са ЕУ, те да ће бити још рада на спровођењу прелазних мерила, као и да се очекује да се ускоро добију и мерила за затварање поглавља 23.

Јоксимовићева каже да је укључивање свих заинтересованих страна у процес израде ревидираног Акционог плана веома значајно како би се на кредибилан начин дефинисале активности и оквири за имплементацију, те је додала да верује да су носиоци активности у том процесу од почетка сарађивали са цивилним друштвом.

"Верујем да је дебата на експортском нивоу била присутна од почетка и требало би да буде заокружена крајњом инстанцом јавне дебате када се припремни нацрт који ће бити послат Европској комисији нађе на дневном реду", рекла је Јоксимовићева.

Јоксимовићева је указала и да су носиоци активности, у процесу интерне анализе, сарађивали и са цивилним друштвом.

Мишчевић: Ревизија Акционог плана добровољан процес

Шефица преговарачког тима Србије у процесу европских интеграција Тања Мишчевић изјавила је да је ревизија Акционог плана за поглавље 23 у преговорима са Европском унијом добровољан процес.

"Да ли нам је неко поставио рокове? Не. То је наша одлука и процена да је потребна ревизија", рекла је Мишчевићева на округлом столу о ревизији Акционог плана.

Рекла је да услови, у тренутку када је акциони план писан, нису исти као данас, због чега је неопходно ревидирати тај документ, а верује да ће то бити инклузиван процес у коме ће се кроз размену различитих мишљења доћи до амбициозног текста који је спроводив.

Заменица шефа Делегације Европске уније Матеа Норчич Штамцар рекла је да зна да су мерила из поглавља 23 јако захтевна и да се то поглавље односи на кључне правосудне институције, суђења у разумном року и независност правосуђа од политичких институција, као и да је ЕУ свесна да је тешко остварити те циљеве.

Кубуровић: Још има наде да ће СБ УН расправљати о КиМ

Министарка правде Нела Кубуровић рекла је да још постоји могућност да се сутра у Савету безбедности УН расправља о редовном извештају генералног секретара УН о ситуацији на КиМ.

"И даље постоји нада да ћемо имати прилику да се појавимо у СБ УН и да укажемо на оно што се дешава на територији КиМ", рекла је Кубуровићева новинарима у Београду.

Она је навела да чињеница да се дан пред седницу на којој је требало да се расправља о редовном кварталном извештају још увек не зна да ли ће се то догодити показује да поједине земље чланице СБ УН нису принципијелне јер не поштују документе које су саме донеле.

"То само показује да поједине државе нису принципијелне. Било је установљено да се на кварталном нивоу подноси извештај и расправља у СБ УН у складу са Резолуцијом 1244, у чијем су усвајању учествовае и те чланице, то показује да ни саме не поштују оно што су донеле", рекла је Кубуровић.