Замке дигиталног света

Интернет у свету постоји пет деценија, у Србији 24 године. Прошло је време када смо били сигурни у коришћењу интернета, данас кажу да се са компјутером треба понашати као да смо на јавном месту.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, рекла је да се наш живот потпуно преселио на интернет и друштвене мреже су све доминантније у нашим животима.

Практично, дигитална улица је постала доминантна у односу на некадашње одрастање, када су се деца играла на улици, у дворишту, а сада све више времена, пре свега млади, проводе користећи савремене технологије, објашњава Матићева.

"То подразумева да их морамо научити основним елементима понашања да се касније у животу не би кајали за последице своје младости, једноставно објашњавамо да је та стварност подједнако реална као и ова друга", каже Матићева.

Према њеним речима, децу учимо, када прелазе улицу, да погледају лево и десно, да не причају са непознатима, иста правила важе и за виртуелну улицу, јер све што поставите на интернету сачекаће вас и за 50 година.

Говорећи о жртвама на интернету, Матићева каже да се најчешће и најтеже злоупотребе дешавају са децом. 

"Национални контакт центар за безбедност деце на интернету постоји око две године и имали смо више до 7.000 позива и 1.380 предмета, а за 155 предмета можемо рећи да су имала и елементе кривичног дела", указала је државна секретарка. 

Практично, како истиче, највећи проценат се односио управо на децу. Најзаступљеније је вршњачко насиље, деца школског узраста су најподложнија различитим врстама злоупотреба, сама су и жртве али и често они који на неки начин злостављају друге на интернету и едукација је у том смислу кључна.

Подсећа да је позив 19833 бесплатан, и да их позивају родитељи, баке, деке и деца.

Како каже, треба да их позову родитељи у случају да се понашање њиховог детета променило, у случају да виде да се дете повлачи, да има неке проблеме.

Родитељи треба да одмах реагују 

Позива родитеље да, уколико успеју да дођу до неке преписке где се шири мржња, где се дете на било који начин вређа или злоставља, то им пошаљу и да одмах реагују.

"Деца крију непријатне ствари које им се дешавају, док родитељи, уколико их открију, знају да их обришу. Саветујемо да се то никада не ради, да се сачувају сви подаци јер је то потребно у поступку који се води пред Тужилаштвом за високотехнолошки криминал", каже она.

Према њеним речима, опасности крећу све раније и раније. "Ми смо пре две године били усредсређени на децу основног школског узраста, та граница се помера. Нама су некад циљна група била деца шестог и седмог разреда, сада је то четврти и пети разред", рекла је она. 

Постоји потреба за едукацијом деце у предшколском узрасту – то је кључно за све узрасте па и за нас старије, за полулацију је неопходно развијање критичког мишљења приликом коришћења савремених технологија, пре свега интернета, истиче државна секретарка.

Како каже, деца као и одрасли се морају научити да препознају који су прави извори информација на интернету и који су лажни а који су прави пријатељи.

То се учи и то је процес, каже Матићева и додаје да Министарство ради на Стратегији развоја дигиталних вештина заједно са Министарством просвете, великим партнером током ових година у поступку превенције и едукације.

Радимо на курикулуму да сви будемо свесни шта је дигитална писменост и размишљање о дигиталном свету и како се информације препознају и селектују, шта је то вршњачко насиље на интернету, шта је то говор мржње, истакла је она.

"Морамо кроз образовни систем доћи до тога да сви знамо и разумемо који су то постулати понашања у виртуелном свету, дигиталном свету у коме живимо и који ће тек постати дигитални", каже она.

Морамо да делујемо кроз образовни систем 

Кроз образовни систем морамо да делујемо, кроз радионице, а било их је 316 у 106 школа и 71 граду.

Јако је значајно да савремена техонолија постане део образовног процеса и да на тај начин децу упознајемо и са предностима, али и са последицама, каже Матићева.

"Када су у питању деца, морамо да се штитимо од вршњачког насиља које је изражено, затим од различитих врста злоупотреба, уцена, претњи које се дешавају – злоупотреба података, фотографија", истиче Матићева.

Државна секретарка каже да се злоупотребљавају и профили, а оно што је постао растући тренд је зависност од различитих видео-игрица, то је један тренд који на неки начин све више узима маха.

"У Кини постоје клинике где се људи одвикавају од видео-игрица. Надамо се да се нећемо наћи у тој фази, али превенција и едукација су кључ за то и пре свега улога родитеља и наставника који су већ укључени и упознати са опасностима", каже државна секретарка.

Према њеним речима, улога родитеља мора бити доминантнија, јер морају да прате шта деца раде на уређајима.

Пре неки дан у медијима је било речи да се дете од две и по године лечило од зависности од цртаних филмова. Државна секретарка каже да је то могуће.

Матићева каже да сарађују са Клинком за лечење болести зависности, са психолозима, родитељи морају потражити савет и помоћ професионалних лица.

Она каже да савремена технологија не треба родитељима да буде изговор и да верују да је дете, ако се игра са таблетом, на сигурном. То, како истиче, мора бити контролисано, ограничено време и употреба.

"У току наставе треба што више користити техологију у едукативне сврхе, а мање за забаву, што је данас тренд. Ми ћемо са Министарством просвете радити ове године на пројекту повезане школе у нади да ћемо практично кроз изградњу инфраструктуре за све основне школе у Србији помоћи да деца схвате предности и да родитељи преузму одговорност за њихово понашање", закључила је Матићева.