Поново срушена плоча несталим новинарима Ђуру Славују и Ранку Перенићу

На месту где је била плоча видљиви су трагови грађевинске машине којом је плоча са постољем ишчупана. Око места где је била, налази се велика количина земље, грађевинског шута и костију, највероватније животињског порекла, саопштила су ова два новинарска удружења.

На плочи коју су последњи пут поставили чланови Удружења новинара Србије 15. маја 2018. године на српском и албанском језику пише "Овде су 21. 8. 1998. године отете наше колеге новинари, Ђуро Славуј и Ранко Перенић – тражимо их".

УНС и ДНКИМ најоштрије осуђују поновно рушење плоче и захтевају од међународних и косовских институција да открију ко већ седми пут чини ово дивљаштво.

"Мислим да овим вандализмом, можда и отмичари шаљу јасну поруку специјалном суду, међународној заједници и домаћим институцијама да треба да забораве овај случај, али и остале случајеве убијених и отетих новинара. С друге стране и незаинтересованост надлежних институција и политичара да открију ко годинама руши ову таблу показује да не постоји искрена воља и жеља да се реше случајеви, не само Ђура Славуја и Ранка Перенића, већ и осталих отетих и убијених колега, а има их укупно 14", рекао је председник ДНКиМ Будимир Ничић.

Члан Управе УНС-а Живојин Ракочевић рекао је да се "сваки пут када се уништи ова плоча продужава злочин отмице Ћура Славуја и Ранка Перенића".

"Ми нећемо одустати и врло брзо ћемо је поставити, јер нећемо дозволити да поставе овим злочинима јаз између нас и правде, између живота и смрти, између професионалаца који желе да само знају шта се то дешава са судбином људи за које не знамо ништа већ 20 година", рекао је Ракочевић.

Новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочишту да ураде прилог о повратку отетих монаха. Према подацима добијеним од њихових породица, последњи пут виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима. Грешком су кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом ОВК.

Како је УНС у свом истраживању сазнао, тадашњи уредник Радио Приштине и руководилац Медија центра у Приштини Миливоје Мики Михајловић на дан нестанка Перенића и Славуја видео је извештај Војске Југославије о прислушкивању ОВК у ком је било забележено: "Два пакета су донесена до Беле Цркве" (насеље у Ораховцу). Како је рекао УНС-у, тамо је одмах послао новинара Њујорк тајмса Мајка О'Конора.

"Када се вратио питао ме је за серијски број њиховог диктафона. Знао сам број, јер сам га лично купио. Видео је 'сони' који су Ранко и Ђуро понели на терен. О'Конор је видео и плаву Заставу 128 и у њој је био диктафон. Питао је команданте ОВК где су људи из аутомобила, а они су одговорили да не знају ништа, да су све тако затекли", рекао је УНС-у Михајловић.