Преко "волонтирања" до прве плате – обавезе без икаквих права

Немају готово никаква права, али зато имају обавезе као и други запослени. Некада чак и више од њих раде не би ли се доказали и тако дошли до било каквог уговора. Tо је искуство многих младих људи у Србији који се боре за посао.

Неки и годинама раде на црно, и често уз обећање да ће добити уговор. А поједини раде са уговором о волонтирању.

"Послодавци најчешће под волонтирањем маскирају оно што јесте ефективан и фактички рад. Дакле млада особа долази на посао, ради 40 сати недељно на пословима на којима ради и други запослени у истој радној јединици, али просто њен рад није вреднован у оном правном смислу, самим тим и новчаном, самим тим и остваривања других права из радног односа", указује Самедин Ровчанин из Кровне организације младих Србије.

Чак 68 одсто младих не зна да постоји Закон о волонтирању, па не чуди што многи не разумеју шта је волонтирање и што га углавном мешају са стручном праксом.

"Волонтирање је акт добре воље који потиче из алтруизма и где некако ви, као волонтер, стављате своје слободно време и своје ресурсе зарад неког општег добра. Све друго – стажирање, праксе, приправништва и тако даље могу бити акт добре воље, али њихова примарна интенција јесте стицање знања, подизање нивоа вештина", објашњава Ровчанин.

Уговор за сваки рад 

Сваки рад код послодавца, па и праксу, мора да прати уговор, напомињу правници у синдикатима младима који им траже савет.

"Практичан рад, стручну праксу, то не познаје ниједан наш закон као појам. Свакако је у обавези да закључи неки уговор, да ли ће да га назове уговором о раду на неко одређено време, да ли ће то да буде пробни рад, па сад ту дефинисано да ли је то неко стручно оспособљавање или уговор о стручном оспособљавању и усавршавању, као рад ван радног односа", наводи Јелена Јеремић из Асоцијација слободних и независних синдиката.

Ако са радником не закључи уговор, послодавцу прети казна од 300.000 до два милиона динара, у зависности од тога да ли је предузетник или правно лице.

Организатори волонтирања који њиме замењују рад или га организују у циљу стицања добити, могу бити кажњени са 100.000 до пола милиона динара.

Шта су утврдили у контролама, против колико послодаваца су поднели захтев за покретање прекршајног поступка, а које је казне суд најчешће одређивао, РТС није сазнао јер надлежни не одговарају. Важно је да раде свој посао и заштите и младе јер чак и они упућени у своја права, неретко пристају да их послодавац ускрати, само како би могли да раде.