Ваздух умерено загађен, објављена вест о Београду грешка

Филип Радовић наводи да је током зимских месеци прекорачење загађујућих материја у ваздуху честа појава, односно да је већа присутност штетних честица које су последица сагоревања фосилних горива.

"Само у Београду постоји неколико десетина хиљада појединачних ложишта, а поред тога велика је и концентрација возила у саобраћају. Све то проузрокује прекорачење загађујућих материја током зиме", рекао је Радовић за Танјуг.

Коментаришући вест која је узнемирила домаћу јавност, објављену на сајту Airvisual.com, да је у Београду индекс загађености у четвртак износио 399 по чему је, наводно, био најзагађенији град на свету, Радовић истиче да уређаји Агенције за заштиту животне средине нису измерили ту вредност, те да се очигледно ради о софтверској грешци у преузимању података.

Како каже, тај сајт, регистрован у Швајцарској, преузима податке са мерних станица и наше Агенције, једине ауторизоване и акредитоване установе у Србији која има уређаје за мерење загађености и која емитује податке у реалном времену према Уредби о квалитету ваздуха усклађеној са оквирном директивом о ваздуху ЕУ.

"Њихов графикон је показао да смо у једном тренутку са 80 скочили на више од 300 микрограма по кубном метру, што наши уређаји нису детектовали", наглашава Радовић.

Истиче да су мерни уређаји Агенције потпуно кредибилни и да се једном годишње шаљу на интеркомпарацију у Италији, где се упоређују са уређајима других држава.

"Како ми овде меримо ваздух, тако се мери свугде у свету, а оцена квалитета ваздуха израђује се на годишњем нивоу. Не може се рећи да је ваздух загађен, ако је током једног сата било прекорачење граничних вредности, јер већ следећег сата може да покаже потпуно другачије резултате", појашњава Радовић.

Уобичајена загађеност 

Напомиње да је загађеност ваздуха у Србији ове зиме уобичајена.

"Удишемо умерено загађени ваздух, можда је било мањих прекорачења у односу на претходне зиме, али то ћемо знати тек када завршимо годишњи извештај. У Београду и осталим деловима Србије зими су присутне суспендоване, односно штетне честице, посебно тамо где су велика ложишта и има много сагоревања", наводи директор Агенције.

На питање у којим деловима Србије је зими ваздух најзагађенији, Радовић набраја Ваљево, Београд и Ниш због сагоревања фосилних горива, као и Ужице и Косјерић због неповољног географског положаја који, како каже, током зиме доприноси повећаној концентрацији суспендованих честица.

Напомиње да је у циљу смањења загађености ваздуха неопходно спровести системске мере које подразумевају велика финансијска улагања, модернизацију индустрије, промену начина грејања и прелазак на алтернативне изворе, као и повећање коефицијента енергетске ефикасности и модернизацију саобраћаја.

У Србији постоји 40 станица за мерење загађености ваздуха постављених махом у урбаним срединама као што су Београд, Ниш и Нови Сад, а према речима Радовића, план је да у наредном периоду буде увећана мрежа за мониторинг.

"То је врло важно јер ако нешто не може да се измери, не може ни да се контролише. Станица је највише у срединама где је препознато да постоји потреба за тим. Мониторинг је континуиран, стање се прати 24 сата дневно путем аутоматских уређаја, а резултати објављују на нашем сајту и апликацији", каже Радовић.