Купци се највише жале на обућу, мобилне телефоне и белу технику

У односу на јануар прошле године, када је било 2.111 приговора, ове године је пристигло 36 приговора више.

Један од института који се бави провером квалитета производа је ЦИС Институт, а руководилац квалитета производа у том институту Роберт Миладиновић за Танјуг каже да имају доста посла, јер рекламације на робу добијају свакодневно.

Техничари у Институту испитују – квалитет текстила, коже, обуће, предмета за општу употребу и играчака за децу.

"У Институт највише стиже обућа. Најчешће рекламације потрошача односе се на физичко-механичка оштећења на обући, затим због пропуштања воде, понекад се рекламирају из забуне у смислу да потрошач није довољно информисан о својствима производа, а који се односе на водоотпорности обуће", објашњава Миладиновић.

Када је реч о одећи, наводи да се потрошачи жале на – постојаност боје, оштећења штампаних апликација, на величину производа или скупљање приликом прања.

"У лабораторијама ЦИС-а, техничари затим испитују да ли је грешка на роби настала у току производње, колика је постојаност обојења, да ли су потрошачи на правилан начин одржавали производ", наводи Миладиновић.

Такође, испитују да ли у текстилним материјалима постоје суспсатнце чије је присуство забрањено, као што је на пример присуство канцерогених азо боја, хром шест у прозводима од коже или тешких метала.

"Одећа и обућа која се продаје у Србији је задовољавајућег квалитета. Међутим, што се тиче дечијих играчака или неких других производа, ту још увек законска регулатива није у потпуности дефинисана. У погледу здравствене исправности производа не постоји контрола изузев инспекцијских служби које приликом увоза врше контролу квлаитета – дечијих играчака, козметичких производа, детрџената, амбалажа...", рекао је Миладиновић.

"Приговори путем апликације, мејла, телефона"

Помоћница министра трговине Вишња Ракић каже да потрошачи могу приговоре, не само на робу, већ и на пружање услуге или туристичка путовања, поднети путем апликације Националног регистра потрошачких приговора, и мејлом, телефоном или директним одласком у неко од удружење за заштиту потрошача.

"Како би поднео приговор на апликацији Националног регистра, потрошач мора прво да унесе своје податке, затим уноси на шта се жали, да ли је у питању рекламација, саобразност или пружање услуге, а онда уноси и информације о трговцу", објашњава Ракићева.

Последњи корак, додаје, јесте да Национални регистар упућује потрошача на једно од осам удружења за заштиту потрошача, у зависности из ког места је потрошач, те су три удружења у Београду, два у Новом Саду и по једно у Крагујевцу, Нишу и Лесковцу.

"Оног тренутка када потрошач попуни пријаву и кликнуо на жељено удружење, од тог тренутка то удружење на свом сајту добија приговор потрошача које удружење узима у рад. Удружења за заштиту потрошача имају обавезу да нас обавештавају колики су број приговора имали, колико су позитивно решили, а колико нису могли да реше", рекла је Ракићева за Танјуг.

Национални регистар потрошачких приговора први пут је уведен 2014. године, који је према речима помоћнице министра, надограђен крајем прошле године, те да је регистар лак за употребу и потрошачи могу поднети приговор у три корака.

Према статистичким подацима за 2018. годину, Национална организација потрошача Србије евидентирала је 6.586 приговора незадовољних потрошача, а највећи број приговора евидентиран је у Београду, потом Новом Саду па онда сва остала места у Србији.