Реконструкција бродске преводнице на хидроелектрани Ђердап 1

Уговор су потписали министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и извршни директор компаније ДСД Ноел Манфред Сингер.

Преводница на ХЕ Ђердап 1 пуштена је у рад 1970. године и до сада је кроз ту преводницу прошло око 400.000 пловила, међутим, већа реконструкција до данас није урађена.

Капацитет проласка на нивоу године кроз преводницу Ђердап 1 је 6.300 пловила, а након реконструкције ће бити 10.000 пловила што је важно за повећање трговине, тузима и економију Србије генерално, речено је на потписивању у Влади Србије.

Михајловићева је истакла да Влада Србије улаже 200 милиона евра у развој водног саобраћаја, водног коридора. "То значи да пловност Дунава мора да буде на највишем нивоу. Радимо на томе да повећамо безбедност пловидбе, али и број путника и количину терета која се превози водним коридорима", рекла је Михајловић.

Милорад Грчић, директор ЈП "Електропривреда Србије" рекао је да реконструкција преводнице која је пуштена у рад пре више од 40 година до данас није у већој мери реконструисана, наводећи да су друге државе западне Европе успеле своје преводнице у претходним деценијама да модернизују.

"Што се тиче самог Ђердапа завршавамо последњи хидроагрегат на Ђердапу 1 и продужили смо му век најмање 30 година. После тога крећемо у реконструкцију Ђердапа 2", рекао је Грчић.

Реконструкција бродске преводнице на ХЕ Ђердап1 један је од највреднијих пројеката у оквиру инвестиционог циклуса. Преводница је важна не само за Србију, већ и за све земље кроз које Дунав пролази и за ЕУ у целини, јер је у питању важан европски саобраћајни коридор.

Из тог разлога, 40 одсто инвестиције обезбеђује се кроз бесповратна средства Евроспке уније.

Иначе, после потписивања уговора, извођач креће са израдом преостале техничке документације како би у септембру почели радови који ће трајати око годину дана, а рок за завршетак је новембар 2020. године.

Србија ће наставити да улаже и у друге пројекте у водном саобраћају, у повећање пловности Дунава, у изградњу лука у Смедереву, Београду и Сремској Митровици како би се у потпуности искористио потенцијал водног саобраћаја.