Ризик од бујица због топљења снега

Декан Шумарског факултета са Катедре за бујице и ерозију Ратко Ристић рeкао је за РТС да су водостаји првог реда под контролом и ту не треба очекивати изненађења, али су ризичнији мали токови, чије је одржавање под надлежности локалних самоуправа.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Ристић је рекао да је превенција кључна за одбрану од поплава. Према његовим речима, имамо огромне количине снега, и може се очекивати повећање водостаја.

"Локалне самоуправе треба да имају спремне планове за одбрану од поплаве. Имамо речне сливове који су пуни ђубрета, које већа вода покрене до првог сужења и тада долази до проблема и изливања река", навео је декан Шумарског факултета и додао да је проблем и велики број бесправно изграђених објеката.

Ерозивним тлом је покривено 75 одсто територије Србије, чему је допринело претерано и непланско сечење шума, а истовремено постоји и 11.500 бујичних водотокова, који у случају кише носе велику количину и воде и муља.  

Ристић каже да не постоји правилност кад се јављају поплаве и где ће се оне јавити. Како напомиње, бујица имамо сваке године, обично се јављају у сливовима који имају обешумљени простор. До сада је у бујицама изгубљено 33 живота, а материјална штета је око 10 милијарди евра.

Буџетом из 2018. године планирано је 2,3 милијарде динара за управљање водама, око 90 процената је намењено заштити од поплава. 

Ристић каже да та цифра није мала, али да није довољна. "Србији треба 900 милиона евра да се инвестира и сваке године 90 милиона евра, да би имали сигурност", каже професор Ристић.

Последица 20 година неулагања

Ратко Ристић истиче да је Србија 2014. године схватили шта значи бити спреман за поплаве или не. 

"Све је то последица 20 година неулагања. Од тада је много урађено, али смо довели систем само у оптимално стање. Имамо велики број објеката који се не одржавају. Неопходно је улагати већа средства", навео је Ристић.

Како додаје, локалне самоуправе нису способне да се саме суоче са проблемима, потребна им је помоћ од републичких институција. "Одржавање објеката и изградња објеката мора да буде под ингеренцијом Републике. Јер кад се нешто деси – република помаже", каже Ристић.

Навео је да Србија има 1.000 километара обешумљеног простора, и да су то простори где ће се јавити поплаве.

"Потребно је да имамо далеко одговорнији однос према шумама. План је да са 30 посто шумовитости, повећамо на 42. Цело друштво мора да подржи такву активност", рекао је Ристић.

Систем за одбрану од поплава Србије састоји се од 2.500 километара заштитних насипа, 3.500 километара канала, 42 високе бране и акумулације, 65 црпних станица и много других објеката.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом