Скупље кесе штите природу (и профит)

Откако су трговци прошле године почели да наплаћују пластичне кесе, њихова потрошња у Србији опала је за 65 одсто. Нова, виша цена у продавницама "Макси" и "Шоп енд гоу" смањила је потрошњу за додатних 10 процената.

У Србији се годишње произведе око 8.000 тона пластичних кеса. Зараду од њихове продаје неки трговци су усмеравали у хуманитарне акције. "Делез Србија", на пример, само прошле године уложио је више од пола милиона евра у различите еколошке пројекте.

"Корекција цена једнократних пластичних кеса само је једна у низу мера које компанија спроводи како би смањила укупну количину пластике у систему. Упоредо се ради на проналажењу алтернативног решења за једнократне пластичне кесе којих од 1. јануара следеће године неће бити више у продавницама у главном граду", каже Милица Поповић из "Делез Србија".

У потрошачким организацијама су неповерљиви.

"Наплата кеса и последње подизање цена је у функцији повећања профита, а не у функцији унапређења животне средине", каже Петар Богосављавић из Покрета потрошача Београд.

Почетак наплате пластичних кеса да би се смањила њихова потрошња била је препорука, а не наредба државе, кажу у ресорном министарству. Ниједан динар од њихове продаје не слива се у државну касу.

"Не постоји ни законска обавеза, ни зелени фонд, ни наменска средства, такозвани зелени динар који се из наплате пластичних кеса слива у буџет Републике или користи директно од државних органа за заштиту животне средине, већ је све то до трговинских ланаца", истиче помоћник министра за заштиту животне средине Филип Абрамовић.

Од 1. јануара 2020. године Европска унија ће ограничити употребу пластичних кеса по становнику на 90 годишње. Од 2025. тај број биће смањен на 40.