Порука оних који схватају значај даривања органа – будимо хумани

Када медицина некоме више не може да помогне, за друге је то шанса да живе. Ако се породица сагласи да буде донор. Др Саша Кнежевић један је од двојице у Ургентном центру који разговара са породицом. Недавно је, после таквог вишечасовног разговора продужено шест живота. Каже у тим тренутцима све остало оставља по страни.

"Почетком октобра прошле године уследио је хитан позив са офталмологије професора Стојковића, рекао је да има новорођенче које ће остати слепо уколико му не нађемо рожњаче. Мени се супруга породила, направила списак ствари шта да донесем, да видим дете. Међутим ја сам се концентрисао, она ме је звала цео дан, међутим успели смо за ту бебу, за свега шест часова да нађемо рожњачу. Супруга се одљутила, наша дужност је да помажемо људима", каже Саша Кнежевић.

У Ургентном и Клиничком центру Србије опорављају се пацијенти који су недавно отпочели нове животе. Радивоје је шест месеци чекао јетру, и стигла је, каже, у последњем тренутку.

"Ево после осмог дана, успешно се опорављам", рекао је Радивоје Ћирић из Новог Кнежевца. 

"На срце чека 40 пацијената, и многи су животно угрожени и једини начин да им се помогне је трансплантација срца", навео је проф. др Светозар Путник, директор Клинике за кардиологију КЦС.

Србија и даље нема довољно донора, па ни трансплантација. Ефекти новог Закон тек се очекују, али од прописа јаче су поруке оних који најбоље схватају значај даривања.

"Никад се не зна, орган може затребати вашој маци, брату, супругу, детету...", каже др Саша Кнежевић, координатор за транслантацију Ургентног центра КЦС.

"Будимо хумани", поручује Светозар Путник.

"Пацијент дајте своју сагласност несебично, што је рекао један паметан човек, нека органи остају на земљи, а душа нека иде у рај, то је нека моја да кажем порука", поручује Радивоје Ћирић.