Омладински радник, као "ново“ занимање

Нека истраживања показују да је око 80 одсто омладинских радника ангажовано волонтерски.

Представници тог сектора истичу да је препознавање омладинског радника као занимања веома важно јер ће то допринети да они буду "виђени" на свим местима где су млади присутни - готово у свим јавним институцијама од националног до локалног нивоа, а и у погледу осигурања квалитета програма омладинског рада.

Програмски координатор у НАПОР (Националној асоцијацији практичара/ки омладинског рада) Немања Обрадовић каже за Танјуг да је та организација основана пре десет година управо са идејом да омладински рад буде препознат као занимање.

"Конкретно, признавање занимања омогућава постављање компетентних омладинских радника у ланац системске бриге о младима, што би требало да одговори и на проблем одрживости омладинских програма, као и сарадње различитих актера омладинске политике ", објаснио је саговорник Танјуга.

Како каже, сада улога омладинског радника може бити препозната на свим местима где су млади присутни - готово у свим јавним институцијама.

Говорећи о положају омладинских радника, Обрадовић је истакао да је данас свакако бољи него претходних година јер је више прилика за образовање и њихово ангажовање кроз различите пројекте.

"Претходних година смо се посветили дефинисању улога свих локалних актера, које морају да се разликују, где смо коначно дошли до разумевања шта је посао омладинског радника, а шта није", рекао је Обрадовић.

Оно што у тој организацији још увек видео као проблем, је одрживост програма које омладински радници спроводе. 

Претходна истраживања показала су, каже, да је више од 80 одсто омладинских радника ангажовано волонтерски.

То практично значи да огроман број њих носи озбиљну одговорност за спровођење програма за младе, без икаквне новчане надокнаде. 

Цео систем је и даље зависан од активистичког деловања и сналажљивости омладинских радника да обезбеде неопходне ресурсе за спровођење програма омладинског рада, истиче Обрадовић.

"Признавањем занимања омладински рад постаје вреднован и признат, док са друге стране може да буде шире препознат и примењен од стране релевантних институција, што је веома важно за развој организација које спроводе омладински рад", истичу у НАПОР-у.

Од 1. јануара послодавци морају да наведу конкретна занимања

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић каже за Танјуг да ће практично од 1. јануара 2020. сви послодавци приликом пријаве радника Централном регистру морати да наведу тачно занимање.

Зато су сада, каже, занимања разврстана, како би се радници пријавили под одређеном шифром и тачно за посао који раде.

Ђорђевић као пример наводи занимање програмер које до сада није постојало, а сада се нашло у шифарнику занимања.

Од ове године послодавци ће морати раднике да пререгиструју и наведу конкретна занимања. Неће само бити важно да их пријаве под било којом сифром већ ће бити у обавези да буду пријављени баш за оно што раде, каже Ђорђевић.

"Разврстали смо сва занимања, а и за оне који раде преко омладинске и немају стручно звање не постоји никаква разлика, имаће детаљно генезу где су радили и на којим пословима", објашњава министар.

До усвајања новог јединственог кодекса шифара половином прошле године, у Србији је била у употреби листа занимања из 1990. године, која је у највећем делу превазиђена због динамичних промена на тржишту рада које су условиле настанак нових занимања и нестанак старих, објашњавају у Министарству рада, запошљавања, борачких и социјалних питања.

Примера ради, нису била препозната нека занимања, нарочито у области ИКТ, па када су се програмери пријављивали на евиденцију НСЗ нису могли да буду пријављени под шифром програмер, јер она није била препозната на тржишту рада.