Ружић: Додела средстава општинама по матрици

У Гроцкој, која је добила највеће повећање буџета за 2019. и Старом граду, чији буџет је повећан тек симболично, и расположење је у скаду са тим.

У Старом граду су поновили да су незадовољни јер повећање од пет милиона, кажу, није довољно ни за повећање плата запослених у општини, а 20 милиона динара, колико им остаје за инвестиције, "није вредно коментарисања".

Буџет Општине Гроцка готово је удвостручен ове године. У овој општини очекују да ће, уз 450 милиона, колико планирају да уложе пре свега у изградњу водовода, асфалтирање улица и другу инфраструктуру, кад се додају директне инвестиције града, буџет достићи 10 милиона евра.

Гроцка је по површини 50 пута већа од Старог града и има готово два пута више становника од централне градске општине, и само на први поглед буџетом је привилегована. Чињенице су, међутим, следеће: чак девет насеља ове општине нема водовод или је вода неисправна за пиће, улице без асфалта тешко је избројати.

Град буџете општина третира као делове градског буџета. Према речима Милутина Фолића, главног градског менаџера, у току је реконструкција Трга републике, Карађорђеве са приобаљем, гради се пасарела код Калемегдана. Ради се на Топличином венцу, у Улици Страхињића бана, делу Симине. Ове године требало би да почне изградња парка на Топличином венцу, гараже испод Трга републике, реконструкција Улице цара Душана и других улица у овој општини.

Министар за локалну самоуправу Бранко Ружић каже да финансирање општина не спада у његов ресор, већ да је то питање за Министарство финансија.

Указује да постоји матрица по којој се додељују средства. "Нормално је да разни представници општина, пре свега опозиционих, што је политички легитимно, али није утемељено, посегну за тим да кажу да добијају мање, иако је та матрица коришћена и када је њихова странка била владајућа и на нивоу републике. То има политичку ноту", навео је Ружић.

Министар је рекао да може да прихвати да постоје "неке нијансиране неравномерности", али да оне не погађају само те опозиционе општине. 

Истиче да су изменама и допунама закона у министарству хтели да се постигне већи степен укључености грађана у одлучивање о њиховим судбинама. Грађани као носиоци суверенитета тако могу да бирају на шта ће се трошити новац општина. За то је могуће организовати и референдум.