Силеџије, дилере, убице oчекују строге казне и доживотна робија

Измене казнене политике у суботу је најавио председник Србије Александар Вучић, а министарка правде Нела Кубуровић за Танјуг детаљно објашњава у ком правцу ће се кретати предлог измена и допуна Кривичног законика, које спрема радна група Министарства правде, на чијем је челу професор Зоран Стојановић.

Кубуровићева каже да се измене КЗ-а раде због благе казнене политике, јер судови за тешка кривична дела изричу и условне осуде, или казне на нивоу законских минимума.

Због тога ће за одређена кривична дела бити прописани виши минимум и максимум казне, а за најтежа кривична дела требало би да буду укинуте могућности за изрицање условне осуде, примене института ублажавања казне, као и условног отпуста.

Један од начина за сузбијање криминалитета, према речима Кубуровићева, биће и увођење оштрије казнене политике за повратнике.

"Ако једно лице поново изврши кривично дело за које је раније осуђено, постојаће могућност изрицања строже казне, тако да она не може бити изречена испод 50 одсто од прописаног законског максимума", навела је министарка.

Ако исто лице, изврши и треће кривично дело, суд, како је указала министарка правде, неће моћи да му изрекне казну која је нижа од 70 одсто од прописаног законског максимума.

То, на пример, значи да ако је неко извршио кривично дело за које је запрећена казна затвора до 12 година и први пут буде осуђен на пет година затвора, па понови кривично дело, други пут неће моћи да буде осуђен на казну нижу од шест година затвора.

У случају извршења кривичног дела по трећи пут, њему неће моћи да се изрекне казна нижа од осам година и неколико месеци затвора.

Ова казнена политика односиће се на повратнике који су извршили кривична дела са елементнима насиљап опут насиља у породици, насилничког понашања (на спортским приредбама), као и на повратнике у извршењу кривичних дела неовлашћене произдвоње и стављање у промет опојних дрога и убистава.

Према речима Кубуровићеве, циљ оштрије казнене политике је да највеће криминалце што дуже задржи у затвору како не би били у могућности да понављају кривично дело.

"Такође треба да делује превентивно на могуће учиниоце кривичних дела и да покаже снажну одлучност државе да се бори против криминала и да се за најтежа кривична дела изричу одговарајуће казне затвора", нагласила је министарка правде.

"Вишеструким убицама доживотни затвор"

Када су у питању повратници за кривично дело убиство, Кубуровићева каже да ће бити уведена могућност изрицања казне доживотног затвора, с обзиром да је прихваћена иницијатива Фондације "Тијана Јурић", коју је потписима подржало више од 160.000 грађана.

Доживотни затвор биће нова кривична санкција у нашем правосудном систему која ће моћи да се изрекне за убиства деце, за вишеструке повратнике, или за тешка кривична дела у стицају, навела је Кубуровићева.

Истакла је да ће ова казна моћи да се изрекне уз поштовање свих стандарда које прописује Савет Европе, као што је могућност преиспитиавања условног отпуста после 25 година издржане казне.

Када је у питању повећање прописаних казни, министарка наводи да ће оне сугурно бити повећане за кривично дело силовање.

"Анализом је установљено да су судови у више од 50 одсто случајева за кривично дело силовање, за које је запрећена казна од три до 12 година затвора, изрицали казне испод пет година затвора. Због тога ће се повећати законски минимум на пет а максимум на 15 година затвора", истакла је Кубуровићева.

Додала је да је код овог дела већ прописана немогућност ублажавања казне, која ће остати на снази.

Када су у питању остала кривична дела, Кубуровићева каже да КЗ и сада прописује високе законске максимуме казни, као и да Србија спада у земље са оштријом казненим мерама када је у питању законодавство.

Међутим, како је навела, осуђујуће пресуде показале су да судови не изричу максимално запрећене казне и да је због тога измена кривичног законодавства једини начин да се избегне блага осуђујућа политика у нашем правосуђу.

Напоменула је да ће радна група Министарства правде у наредних месец дана изаћи са предлогом наведених мера.

Истовремено са изменама и допунама КЗ, радиће се и на унапређењу кривичног поступка јер је, како је указала Кубуровићева, једна од највећих замерки нашем правосуђу његово дуго трајање.

"Постоји потреба да се кривични поступак оконча у року од годину дана, тако да ћемо покушати да кроз процесне измене регулишемо и ово питање", навела је министарка правде и додала да је у пракси чест проблем и неконтинуитет главног претреса (суђења).

"Изменама обезбедити убрзање поступка"

Зато је, како је навела, једна од интенција да се изменама Законика о кривичном поступку (ЗКП) обезбеди континуитет главног претреса и да се поступак убрза.

Као пример за неопходност убрзања поступка, навела да је Тужилаштво за организовани криминал имало заједнички истражни тим са једном земљом чланицом Еворпске уније, и да су у том поступку били обезбеђени исти докази и да је био исти број окривљених.

"У тој земљи је кривични поступак окончан за годину дана и то правоснажно, а код нас оптужница још није ступила на правну снагу", навела је Кубуровићева указујући да је управо то разлог што процесна правила треба да се мењају и нађе начин за убрзање пступака.

Подсетила је да је претходних година цео сет законских измена организације и рада судова и тужилаштва ишао ка томе да се смањи број ослобађајућих пресуда након вишегодишних суђења.

"Циљ је да ако имате одговарајуће оптужнице, оне буду завршене осуђујућим пресудама у разумном року", закључила је министарка правде.