Пашалић: Боља заштита за Србе који раде у иностранству

Зоран Пашалић објашњава да многи грађани не знају да омбудсман, осим грађана земље у којој ради, штити и права свих грађана који се налазе у тој земљи и додаје да ће заштита наших људи који се налазе у иностранству бити боља због ових споразума, те да ће случајеви неисплаћених зарада радника и друга кршења њихових права моћи много брже и лакше да се решавају. 

Поред овога, институцију заштитника грађана очекују и измене и допуне Закона о заштитнику грађана, што ће, верује Пашалић, значити и одређене помаке у овлашћењима. 

"Инсистирам да се избегне формализам, да се ова институција бави конкретним решењима конкретних проблема, а то је јако тешко, јер грађани не познају своја права, а неретко и која су ограничења ове институције", каже Пашалић за Танјуг. 

Указао је да су се за годину и по дана, колико се налази на месту омбудсмана, грађани овој институцији обраћали углавном због немогућности остваривања имовинских права, рада судова, дужине поступака, процесних радњи, неизвршења судских одлука...

Како каже, за 10 година од када постоји заштитник грађана тој институцији се обратило укупно 126.000 грађана, од чега је било око 40.000 конкретних притужби. 

"Они долазе када су пред зидом и када не постоји ниједна друга институција која може да им реши проблем. Ми имамо добре законске оквире, али се они не поштују, не спроводе и не тумаче онако како је законодавац хтео и ту ми делујемо", наводи Пашалић. 

Институцију заштитника поједине државне институције слушају, али има и оних који се потпуно оглуше о препоруке омбудсмана.

"Њих ћемо увек истицати као институције које на тај начин директно крше људска и друга права грађана", подвлачи Пашалић.

"Оштрије казне нису решење" 

Упитан да ли би законска решења која предвиђају оштрије казне за оне који не поступају по препорукама заштитника помогла његовом раду, Пашалић каже да то није решење.

"Искуства других земаља, које су установиле институцију омбудсмана далеко пре нас, показују да оштрије санкције нису начин. То би било уплитање у поступак који може да траје друго и који би на крају опет водио на суд, а ти поступци су дуги, спори и често не дају потребна решења", објашњава Пашалић и додаје да органи треба да поступају по налозима заштитника на основу ауторитета саме институције.

Део проблема је и што је заштитник често, можда и све време од оснивања, посматран као невладина организација, која даје подршку онима који критикују "све и свашта".

"То није сврха ове институције, она је над и изван тога и њен став је да у сарадњи са свим релевантним факторима, владиним и невладиним, реши проблем грађанима глобално или конкретној особи", истиче Пашалић.

Ипак, и поред рада саме институције и њених законских овлашћења, обавештеност и информисаност грађана који се обраћају заштитнику су од велике важности.

Они се често обраћају са захтевима који нису у надлежности заштитника, па се време трошило и на бављење неадекватним захтевима, објашњавање, усмеравање...

"Сада се ради далеко брже и ефикасније у смислу да се грађанима каже одмах да ли можемо да им помогнемо или не и уколико је то могуће, који је рок у коме ћемо им помоћи", наводи Пашалић.

Поновио је да је заштитник ту за све који живе у Србији и подвукао да се права 22 националне мањине у нашој земљи штите на прави начин.

"То говорим и на основу искуства омбудсмана из других земаља, са којима сам стално у контакту и који деле искуства са мном. Припаднике националних мањина, као и већинске грађане Србије углавном тангирају исти проблеми, нарушавање људских права која су им уставом и законом загарантована", закључио је Пашалић.